Izvor: Blic, 20.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost i umetnici u Titovo vreme
Knjiga "Umetnost i vlast: srpsko slikarstvo 1945-1968", Lidije Merenik, profesora na seminaru za studije moderne umetnosti, Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u izdanju Fonda Vujičić kolekcije, predstavlja drugo dopunjeno i vizuelnim materijalom, bogato opremljeno, izdanje knjige "Ideološki modeli: srpsko slikarstvo 1945-1968" objavljeno 2001.
Autorka daje uvid u kulturnu politiku i umetnost Titove Jugoslavije, kao i odnos grupa i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umetnika prema politici, državnoj i partijskoj vlasti. U tom smislu izdvaja četiri modela: totalitarni (socijalistički realizam), modernistički (otpor prethodnom modelu), kritički i rani postmoderni model i kao poseban "Ivan Tabaković" - čije delo je model po sebi. Jer, smatra Merenikova:
- Delo Ivana Tabakovića je nadideološka celina, pruža izuzetan primer samosvojnog umetničkog i etičkog delovanja unutar korpusa srpske umetnosti XX veka - citirajući na početku ovog poglavlja slikarev stav koji glasi "Život je rađanje samoga sebe".
Knjiga je priča o umetnosti, o podaništvu i zabludama, o kreativnosti i buntu, o nastajanju i nestajanju u telu politike i okrilju vlasti. Rečima autorke:
"Ne možemo ignorisati činjenicu da su ideologije, naročito u vreme hladnog rata, vodile borbu za oblast znakovnog, tačnije, borbu za prevlast definicije sveta, konačno stvaranje sopstvene istine o svetu. Ta jednom nametnuta definicija sveta se, kroz hegemoniju kako političke, tako i kulturne ideologije, ukazivala kao dominantna istina o svetu i dominantna istina u i o umetnosti... Svaki model je, međutim, umetnost doživljavao kao superiorni oblik nove svesti koja umetnost vodi dalje od njene učaurene i dogmatske pozicije, svaki je - svestan da sam sebi ne znači ništa bez društvene moći i uticaja - imao svoje misionarsko veruju koje je isticalo veliku moć umetnosti iznad domena umetničkog".
