Izvor: B92, 18.Dec.2015, 12:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost davanja i umeće primanja
Ulazimo u doba božićno novogodišnjih praznika u vreme kad volimo da dajemo i primamo poklone.
Piše: Milena Trobozić Garfild
Jedna od najnerazvijenijih, takoreći nepostojećih, stvari kod nas je filantropija, ili na srpskom pomalo arhaična i od neupotrebe zaboravljena reč: darodavstvo. Reč zaista zvuči zastarelo jer nema više razloga da postoji. Nema više ni Kolarca ni Anastasijevića, ni bogatih trgovaca (čitaj biznismena) koji znaju da ih ugled obavezuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (nobles oblige) da nešto vrate društvu u kome su imali sreće i mogućnosti da se obogate. U zapadnom svetu (naročito u Americi) se i umetnost i nauka, i univerziteti oslanjanjuju na darežljivost bogatih, a bogati su već dugo bogati, pa prema tome, i vaspitani da je davanje ne samo društvena obaveza već i pitanje ugleda i časti. Pa čak i lične sreće.
Psiholozi kažu da su davanje, saosećajnost i briga za druge vrlo blagotvorni za zdravlje i sreću.
Filantropija se uči i s jedne i s druge strane. Bogati uče da daju. Oni manje bogati uče da traže. I uče da na pravi i stimulativan način pokažu svoju zahvalnost i poštovanje za poklonjeno. Tražiti prilog ili sredstva nije sramota ako tražite da biste ostvarili nešto što je opšte značajno: pronašli neki lek, opremili bolnicu, sagradili muzej, okupili najveće umetnike, priređivali besplatne predstave za osiromašeni deo publike. Dobijanjem podrške za svoje planove i projekte dobijate i potvrdu svojih namera. S druge strane, zahvaljivanjem i davanjem vidljivog mesta darodavcu podstičete i njega i druge potencijalne donatore na buduća ulaganja. Ali da biste nešto dobili, morate da se potrudite da zaista odbranite svoj slučaj kao advokat pred porotom, da iznesete prave argumente i da budete uverljivi u obrazlaganju za šta ćete da trošite. I najviše od svega, da imate novu, veliku, uzbudljivu ideju u koju istinski verujete.
Ne možete samo zakucati na vrata i tražiti pare za neki svoj genijalni projekat. .Jer tada niste pravi majstor „primanja”, već samo sinji kukavac koji moli za pomoć i milostinju. I milostinju ćete i dobiti. Da li zbog sažaljenja ili upornosti, ili samo da bi vas se neko ratosiljao, dobićete neku malu sumu od par hiljada nečega. A to zaista liči na bakšiš ili prosto sažaljivo davanje priloga. Ali ako zakucate na nečija vrata sa istinskom idejom i ako imate odgovor na najvažnije pitanje „zašto”, postoji šansa da ćete dobiti i 200.000 nečega. A to već nije milostinja nego učestvovanje i podrška. Jer i sam darodavac, kad uloži toliko para u vaše ideje, neće više biti samo pasivni posmatrač već neko ko je iskreno zainteresovan da se ideja ostvari, i nastojaće na svaki način, da vas podrži i pomogne. A zamislite tek njegovu „dobrobit” kad bi se u javnosti pročulo: „gospodin NN, jedan od najuspešnijih biznismena koji je novac stekao u kontroverznim vremenima, rešio je da pokloni Narodnom muzeju Srbije million nečega kako bi ubrzao njegovo otvaranje”. Pa to bi stvarno bila vest, a on, taj NN, postao bi preko noći najpoštovaniji, pa čak i najvoljeniji, među biznismenima nacije.
Plemenitost, ljubaznost i dobrota šire se kao koncetrični krugovi i istraživanja pokazuju da i onima koji uopšte nisu uvezani u transakciju, samo saznanje da se tako nešto desilo stvara osećaj sreće i povezanosti sa činom davanja. Dobrota je sjajna kao sunce, i kao i sunce - greje nas sve jednako, bilo da smo na jahti ili u svom dvorištu. Dobrota je zarazna i prelazna jer se u njenom prisustvu svi osećamo kao deo zajednice u kojoj brinemo jedni za druge, u kojoj smo istinski povezani u nešto što nam je svima važno i čime se svi dičimo.
Bogati ljudi mogu da šalju svoju decu na školovanje u najuglednije svetske škole. Njihova deca će naučiti jezike, steći će stil i lepe navike, ugledne prijatelje i sofisticiran ukus. Njihova deca mogu sve da promene: i uverenja i jezik i stalne adrese. Mogu da odaberu i mesto gde će živeti i mesto na kome će ostariti. Samo jednu činjenicu nikada neće moći da promene: mesto gde su rođeni i odakle su potekli. Ona će ih zauvek pratiti. I njome bi treblo da se ponose. Ugledni, bogati i uspešni trebalo bi da ulažu da njihova zemlja postane obrazovanija, lepša, čistija, umivenija, kulturnija, da bi njihova deca jednog dana, kad porastu, ma gde da su, na pitanje odakle su, s ponosom odgovorila: iz Srbije. Poklonite nešto svojoj zemlji da bi se vaša deca njom ponosila. Jer drugu zemljiu, i pored svog bogatstva, ne možete da im kupite.
