Izvor: Blic, 20.Jan.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnik koji je slikao osećanja
Izloženi radovi deo su bogatog opusa Huana Miroa i predstavljaju umetnika personalizovanog izraza prepunog bogate simbolike, a ipak ukorenjenog u realnom svetu - rekla je Žaklina Ratković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koja je bila naš ljubazni vodič kroz izložbu „Magija Huana Miroa: crteži i grafike” koju u Galeriji „Progres” možete videti do 7. februara. Inače, ova izložba je deo manifestacije „Mesec Miroa u Beogradu” koja obuhvata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i izložbu u Galeriji Instituta „Servantes” (traje do 25. januara) gde su predstavljena dva rada ovog umetnika iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti.
Izložba „Magija Huana Miroa” obuhvata 63 rada na kojima se mogu videti nove tehnike koje je umetnik primenjivao. „Kao i slike, Miro crteže i grafike stvara brzo i lako, povremeno služeći se sopstvenim prstima kao glavnim instrumentom za stvaranje dela”, kaže Žaklina Ratković.
Sve grafike su nastale 1964. (sem jednog ciklusa od šest grafika koji je iz 1970), crteži datiraju od 1973. godine i zanimljivi su uz ostalo i zbog upotrebe tada novih tehnika, ali i to što mirišu na nadrealizam kojem se Miro vraća. Slikar se, naime, 1923. u Parizu upoznao sa Andreom Bretonom, a te godine je objavljen čuveni Manifest nadrealizma.
„Kao što vidimo, recimo, na nekoliko radova naslovljenih kao Berači, Berač ili Beračica grožđa (nastalih pod uticajem nadrealista), on transponuje elemente koje preuzima iz prirode u potpuno oslobođenu formu, gotovo do apstrakcije. To više nije nešto što možemo da prepoznamo nego zapravo dobijamo ideogram. Miro asocira, ne slika ono što vidi nego ono što oseća”, objašnjava Žaklina Ratković.
Poznata je Miroova izjava da se „slikarstvo i poezija spajaju poput vođenja ljubavi, to je razmena krvi, potpuno predavanje, bez ikakve mudrosti, bez ikakve zaštite”. Stručnjaci ističu da u tematskom smislu Miro u svojim radovima zapravo stvara sopstveni univerzum, i ukazuju na njegovu opčinjenost nebom, suncem, mesecom, zvezdama, zatim ženama, pticama, neobičnim stvorenjima" „Sudeći po bojama, na prvi pogled njegovi radovi deluju veoma vedro, međutim, kada se bolje zagledamo, preovladava drugačiji utisak”, napominje Ratkovićeva i to ovako potkrepljuje: „Čak i kad slika sunce, on ga ponekad smešta u tamnu atmosferu, želeći da ukaže i na svetle i na tamne strane čovečanstva i da je život satkan od slojevitog prožimanja jednog i drugog. Miro je to i lično osetio budući da je na početku karijere čak i gladovao. Kasnije je govorio o tome koliko je to imalo uticaja na njegovu umetnost”.
Vrlo su zanimljive i Miroove intervencije na grafikama: „Prvo izradi grafiku, a onda, što je neobično, naknadno interveniše bojom (npr. 'Berači grožđa’). Kada je reč o crtežima, među njima imao onih nastalih tako što Miro interveniše na papirima koje slučajno pronađe. Crtež 'Ličnost’ je na kartonu koji je očigledno bio deo ambalaže. Teksturu, strukturu materijala stavlja u funkciju dela. U ciklusu crteža 'Žena’ i 'Ličnosti’ transponuje ljude u fantazmagorična bića. Na primer, rad 'Žena ispred sunca’ je na potpuno zgužvanom papiru na čijoj poleđini se vidi da je logo, odnosno amblem neke firme i da je u njega nešto bilo upakovano”, kaže Žaklina Ratković. Ona nam skreće pažnju i na kolaž „Pomozimo Španiji” iz 1980. godine, te da je istoimena originalna slika nastala 1937. Miro je njome ukazao na strahote građanskog rata u Španiji, pozivajući Evropu da ne ostaje po strani. Znamo da je bio na strani revolucionara i da je zbog toga morao da pobegne sa celom porodicom u Pariz. Tokom Drugog svetskog rata vratio se u Barselonu; kasnije se preselio na Majorku gde je živeo do kraja života.
Poseban ciklus radova, nastao 1983. godine, zapravo je intervencija na fotografijama fotografa Melgara. Žaklina Ratković objašnjava: „Miro interveniše na fotografijama i oko njih a, karakteristično, ne koristi četkicu već boju nanosi rukom, prstima. To su radovi koji su nastali u godini njegove smrti, odnosno pred samu smrt. Umro je 25. decembra 1983, a ciklus je nazvao 'Miro gleda Miroa’, kao da je naslućivao sopstveni kraj”.
Grafike „Makemono” i „Kompozicija”
Grafike „Makemono” i „Kompozicija” („L’Astre Patagon”) deo su kolekcije Muzeja savremene umetnosti i do 25. januara mogu se videti u Institutu „Servantes”. Obe su urađene u tehnici litografije. Otkupljene su za MSU 1967, prvi put su izložene 1970, a potom 1978. i 1982. godine.
„Makemono” je dug skoro 10 metara, a širok svega 40 centimetara. Po svojim karakteristikama, ovaj rad upućuje na Miroove zidne slike, nastao je 1957. godine, a izveden je u vidu friza, kojeg čine različiti simboli, elementi umetnikovog sopstvenog univerzuma, koji se bazira na objektivnim asocijacijama. Grafika „L’Astre Patagon” iz 1960. rađena je u potpuno drugačijem maniru. Miro je ovim delom, kako je sam govorio, želeo da naglasi odnos između forme, boje i linije, te da minimalnim sredstvima postigne maksimum intenziteta.
Huan Miro
Rodio se u Barseloni 1893, a sa sedam godina počeo je da ide na časove crtanja. Prvi put izlaže 1910. u Barseloni. Umetničkog trgovca Đuzepa Dalmaua upoznao je 1916. godine. On mu 1920. organizuje izložbu u Parizu gde Miro upoznaje Pikasa. Tri godine kasnije upoznaje i Andrea Bretona, koji je veoma uticao na njegov rad. U Ameriku prvi put odlazi 1947. Tada se upoznaje sa Marselom Dišanom. Mural na Univerzitetu Harvard uradio je po narudžbini Valtera Gropijusa, jednog od osnivača Bauhausa. Godine 1957. dolazi na Majorku, gde živi do kraja života.
Umro je 1983. godine.
