Izvor: Politika, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnički svet Zorana Pavlovića
U Kulturnom centru Beograda počinje serija monografskih izložbi u znak sećanja na naše umetnike enformeliste
U Kulturnom centru Beograda večeras od 20 časova biće otvorena izložba "Zoran Pavlović: rani i radovi na papiru" autora dr Zorana Gavrića, profesora na Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu, i koautora Gordane Dobrić, kustosa Likovne redakcije KCB. Ovom postavkom počinje serija monografskih izložbi koje će predstaviti stvaralaštvo umetnika ranog enformela, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a trajaće sve do 2011, kada Likovna galerija KCB proslavlja pola veka delovanja u kulturi Beograda.
Razlozi za organizovanje ovog programa nemaju samo svečani karakter već i istorijsko opravdanje. Baš u Likovnoj galeriji KCB, u aprilu 1962. godine održana je antologijska izložba Lazara Trifunovića "Beogradski enformel (Mladi slikari)" na kojoj je predstavljen rad naših enformelista Zorana Pavlovića, Branka Protića, Živojina Turinskog i Vladislava Todorovića, kada je istovremeno promovisano novo slikarstvo na domaćoj sceni.
Autori izložbe objašnjavaju da fenomen enformela u nacionalnom slikarstvu posleratne moderne ima nekoliko specifičnih obeležja. Enformel se pojavio u radu nekolicine beogradskih umetnika u isto vreme kad i u pariskim galerijama. U izvornom obliku trajao je kratko, od 1957. do 1964. godine, a obeležile su ga burne polemike u građanskim krugovima i na stranicama štampe.
– Novo slikarstvo Lazar Trifunović je obrazlagao duhom vremena u kojem se našlo čovečanstvo posle katastrofe Drugog svetskog rata. Enformelisti su zato napustili estetiku moderne i pošli od uvida u stvarnost jedne kulture koja se dičila humanizmom a iza sebe imala rat i atomsku eru. Tome su pridodali uvid u vlastito okruženje i socijalističko društvo, pa kad već umetnost nije uspela u naumu da služi humanoj svrsi, smatrali su da je treba odbaciti i tražiti novu – kaže Zoran Gavrić.
– Poetika destrukcije bila je u potpunoj suprotnosti sa tradicionalnim modernizmom, te su i debate u javnosti i na stranicama štampe bile žestoke, dinamične i dugotrajne. Polemički stavovi za enformel i protiv njega koje su zastupali mladi stvaraoci i kritičari, s jedne strane, i umetnici starijih generacija, sa druge, imali su važnu ulogu u razvoju srpske posleratne likovne kritike. Enformel se tada odnosio na slikarstvo u kojem je umetnik estetički čin zamenio etičkim činom, nepikturalnim prizorima u kojima su curile boje, recikliranim oblicima integrisanim u sliku, bojama mešanim sa peskom, lepkom i drugim vezivom... – priča Gordana Dobrić.
Večerašnju izložbu autori su posvetili delu slikara i teoretičara Zorana Pavlovića (1932 – 2006) profesora Likovne akademije, člana Saveta i upravnika tela KCB. U galeriji ovog centra Pavlović je ostvario pet samostalnih postavki, a izlagao je na više od 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Predstavio se u Parizu, Cirihu, Ženevi i Minhenu, a pored slikarstva bavio se i teorijom umetnosti i kritikom. Diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu a potom i slikarstvo na Likovnoj akademiji, gde je i magistrirao.
– Na izložbi će biti izloženo devet radova na papiru i šest slika (iz perioda 1957 – 1968) iz zaostavštine porodice Pavlović, sa sugestijom da ta dela budu otkupljena, trajno sačuvana, istorizovana. Postavka pokazuje kako je umetnik ušao u enformel, i kako je stvarajući, a potom odlazeći iz enformela, stvorio problem vlastite poetike, to jest "vizantijski tip" slike – kaže Zoran Gavrić.
Zbog Pavlovićevog značajnog stvaralačkog opusa autori izložbe smatraju da je neophodno prirediti i retrospektivnu izložbu ovog umetnika. Takođe najavljuju da će na večerašnjem otvaranju izložbe premijerno biti prikazan nekada cenzurisani film "Rapsodija u sivom" iz 1962, za koji je scenario napisao Lazar Trifunović. U elektronskoj formi večeras će biti emitovan poslednji intervju profesora Pavlovića za RTS u junu 2006, kao i njegova autorska serija "Svet boje", snimljena pre dvadesetak godina za Obrazovni program nacionalne televizije.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 03.09.2007.]
.jpg)
