Izvor: Politika, 09.Jul.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici sami sebi sponzori
Slikarka Tijana Fišić dala je iz svog novčanika 200.000 dinara za sopstvenu izložbu. Za postavku, prevod teksta, prevoz pomažu prijatelji
Slikarka Biljana Carić platila je iz svog džepa 3.700 dinara za postavljanje sopstvene izložbe u galeriji „Suluj” na Terazijama, budući da ova ustanova nema sredstava za ove troškove. Ovo nije usamljen slučaj u situaciji kada su galerije dobile minimalna sredstva ili nisu dobile ništa.
– Profesor Vladeta Živković >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponudio mi je da on besplatno okači radove, ali su mi u galeriji objasnili da to mora da uradi profesionalac. Očigledno da nije isti princip u svim galerijama. Umetnica koja je izlagala u „Staroj kapetaniji” rekla mi je da je sama okačila radove, a skulptoru u „Progresu” oko postavke su pomogli prijatelji – kaže ova slikarka koja je honorar od 4.000 dinara dobijen od galerije utrošila za štampanje kataloga.
Mirjana Bajić, kustos „Suluja”, objašnjava da novca nema i da su slikarki honorar isplatili iz galerijskih rezervi.
– Autori sami plaćaju postavku izložbe, a dežurstvo u galeriji subotom, koje staje 100 dinara po satu, mi plaćamo. Za ovu godinu namenjeno nam je 100.000 dinara od republike, što nam još nije uplaćeno, a od grada nećemo dobiti ni dinar. Budžet nam je pet puta manji nego prošle godine – ističe Mirjana Bajić.
Gordana Dobrić, kustos Kulturnog centra Beograda (KCB), kaže da njihova galerija umetnicima obezbeđuje prostor, tehničku podršku, obezbeđenje, štampanje kataloga, stručni tekst u katalogu i prevod na engleski, kao i koktel na kraju izložbe. Ranije su plaćali i osiguranje za skuplje postavke, sada to više nisu u mogućnosti, jer im je budžet pola miliona, a 2012. iznosio je milion i osamsto hiljada dinara.
– Umetnici dobijaju honorar od 50.000 dinara. Za autorske i tematske izložbe tražimo sponzore, i za te umetnike nema honorara. Za regionalnu postavku „Imaginarni Balkan”, koja će biti 17. jula u KCB, dobili smo novac od Kancelarije za dijasporu, a autor Boško Bošković, koji živi u Njujorku, novac je dobio i od Amerikanaca. Slikara Žolta Kovača smo, recimo, pitali da mu oko kataloga pomogne škola u kojoj radi, i škola je to platila – kaže Gordana Dobrić.
Ona naglašava da nemaju sve galerije obučene tehničare za postavku izložbi. Navodi da je jedan umetnik u njihovoj galeriji prošle godine doveo svoje radnike da urade intervencije u prostoru, i to je, kaže, bilo katastrofa. Posle je galerija morala da angažuje svoje majstore da dovedu galeriju u red.
– Razumem da umetnik ponudi da mu prijatelji pomognu, ali nekada taj posao ne može da uradi amater – ističe Gordana Dobrić i dodaje da na konkursu gledaju kvalitet radova, ali i kako autori mogu sami da pomognu oko pronalaženja sredstava.
– Sve ovo je nemoguća misija. Problem nam je i koktel koji košta 60 evra. Molimo vinarije da nam daju vino. Pitali smo i Klub književnika da nam posude dva kelnera. Mi onda kupimo kiselu vodu i đus. Snalazimo se za sve – kaže Gordana Dobrić.
Slikarka Tijana Fišić kaže da situacija nikad nije bila gora. Na izložbi povodom 25 godina svog rada prošle godine u paviljonu „Cvijeta Zuzorić” izložila je 140 radova.
– Poznajem vlasnika štamparije pa sam mu pola platila, a ostatak sam „isplatila” poklonivši mu sliku. Finansirala sam prevod teksta, slike sam transportovala svojim vozilom, fotografije za katalog uradio mi je prijatelj kao uslugu. Honorar nisam videla jer je rečeno da će komisija tek odlučiti ko će dobiti sredstva – kaže Tijana Fišić koja je za sve ovo potrošila više od 200.000 dinara.
– Ne možete izvaditi sebi organ i nastaviti da živite. Ovo je vađenje ključnog organa našeg naroda – smatra Tijana Fišić.
Ona dodaje da su joj u unutrašnjosti uvek platili prenoćište, prevoz, mali katalog i doveli medije. Honorar nije ni tražila jer imaju skromni budžet, a kada je izlagala u Beču, sve je bilo plaćeno, i galerija organizator je otkupila njen rad.
Ljiljana Tadić iz privatne galerije „Zvono” ističe da ova kuća snosi sve troškove, i da čak neke radove producira. Nikada nijednom umetniku, kaže, nisu uzeli rad posle izložbe, što je česta galerijska praksa.
Kustos i kritičar Ljiljana Ćinkul iz „Grafičkog kolektiva” naglašava da im je od grada obećano pola miliona dinara, što je za 50 odsto manje nego lane, ali im sredstva još nisu uplaćena.
– Nikada nije bilo gore. Izložbe od početka godine realizovali smo snalaženjem jer smatramo da program mora da bude održan. To je kao kada vam dođu gosti a u kući imate samo šaku pirinča. Umetnici su postali sopstveni sponzori, a kustosi rade na bazi entuzijazma. Mi bar nemamo troškove transporta jer je reč o radovima na papiru, pa umetnici dođu sa blokom pod miškom. U situaciji kada odseku struju Ulusovoj galeriji, tu prestaje svaki komentar.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 10.07.2013
