Izvor: Politika, 03.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnici o prošlosti
Centralni događaj 24. memorijala Nadežde Petrović biće obnova spomenika četiri vere na čačanskom groblju
Čačak – Umetnici pozvani na 24. memorijal Nadežde Petrović nastojaće da radovima odgonetnu kako se nosimo sa sopstvenom prošlošću, i na koji način sećanja utiču na razumevanje sadašnjice. Zbog toga je odlučeno da središni događaj Memorijala bude obnova spomenika četiri vere na čačanskom groblju, na čemu radi slikarka iz Beograda Irena Kelečević. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Bijenale kojim se obeležava delo slavne srpske slikarke Nadežde Petrović (Čačak 1873 – Valjevo 1915) priređuje se u njenom rodnom gradu od 1960. godine. Otvaranje 24. memorijala zakazano je za subotu, 22. septembra, u čačanskoj galeriji s Nadeždinim imenom, gde je juče održana konferencija za novinare, posvećena našoj najdugovečnijoj dvogodišnjoj izložbi.
– U osnovi ovog memorijala jesu preispitivanje novih formi likovne kolonije, međunarodna priroda izložbe, i rešenje da umetnički direktor poziva kustosa i sa njim razvija projekat Memorijala. Ukupni akcenat je na aktuelnim svetskim umetnicima i kustosima mlađe i srednje generacije, koji će imenom i delom promovisati bijenale – rekla je Milica Petronijević, direktor UG "Nadežda Petrović" u Čačku, koja je nosilac izložbe.
Umetnički direktor ovog memorijala Miodrag Krkobabić, slikar iz Beograda, kaže da je zadatak da napravi internacionalnu izložbu i odredi koncept i umetnike ispunio zajedno sa selektorom. U toj ulozi je Astrid Vege, kustos iz Kelna, koja je saopštila, podržavši Krkobabića, da suštinu izložbe čini otvaranje dijaloga među različitim ljudima i pogledima na svet.
Svi učesnici obavezni su da, po izboru, učestvuju u izvođenju umetničkog rada, ili umetničkoj radionici sa lokalnim stanovništvom, ili u predavanjima o svom radu. Na listi umetnika za ovaj memorijal, skoro svi sa novim radovima i instalacijama, jesu Fikret Ataj (Turska, Kurdistan), Jael Bartana (Afula, Izrael), Mihael Blum (Jerusalim), Mariana Kastiljo Debal (Meksiko), Munir Fatmi (Maroko), Hatis Giljeriz (Denizli, Turska), Irena Kelečević (Beograd), Irena Lagator (Cetinje), Moataz Nasr (Aleksandrija), Gazel Radpaj (Teheran), Marvan Rehmui (Bejrut), Sin Snider (SAD), Milica Tomić (Beograd), Milica Topalović (Beograd), Florin Tudor i Mona Vatamanu (Konstanca, Rumunija), Luka Vitone (Đenova) i Violeta Vojvodić i Eduard Balaž iz Novog Sada. Većina ovih stvaralaca danas živi i radi u velikim evropskim gradovima.
Luka Vitone je za ovu priliku iz Milana doputovao u Čačak, i opisao da će njegov rad da bude postavljen na gradskom šetalištu. Reč je o 22 zastave, sa crvenom i crnom bojom, među kojima će da bude i barjak anarhista iz 17. veka, crveni točak uzet sa romske zastave i crni flag sa odštampanim mislima sedmorice svetskih intelektualaca. Novosadski umetnici, recimo, svoj rad oslikaće na fasadi čačanske galerije dok će Blum, na primer, sprovesti istraživanje o karakteru lokalnih vesti među kojima je bila i ona (netačna) da će meštani podići spomenik pop-pevačici Samanti Foks posle njenog proletošnjeg koncerta u ovom gradu.
Za događaj Memorijala određen je rad Irene Kelečević pod nazivom "Senke prošlosti". Čačani su, po svojoj gostoprimljivoj naravi, 23. septembra 1934. godine na mesnom groblju otkrili i osveštali spomenik borcima sve četiri konfesije koji su poginuli u čačanskom kraju, tokom balkanskih i Prvog svetskog rata. Tu je i međunarodna kosturnica, pokrivena uz zvuke Betovenovog "Posmrtnog marša", ali su Nemci u Čačku 1941. godine naredili da se sa spomenika skinu jevrejska šestokraka i islamski polumesec, a ostanu samo pravoslavni i katolički krst.
Tako je ostalo sve do danas – jedva se vide obrisi jevrejske zvezde i crvenog polumeseca – ali će slikarka oživeti ta obeležja. Otkrivanje obnovljenog spomenika, opet uz Betovenov marš, zakazano je za 23. septembar.
Novi vizuelni identitet Memorijala osmislio je Mirko Ilić, dizajner iz Njujorka, dok će o nagradama na izložbi odlučivati tročlani žiri. Čine ga dr Ursula Frone iz Kelna i Beatris fon Bizmark iz Lajpciga, koje će iz Nemačke doputovati o trošku "Gete instituta", a treći većnik je dr Mrđan Bajić, profesor vajarstva na FLU u Beogradu.
G. Otašević
[objavljeno: 03.07.2007.]
.jpg)
