Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Avg.2011, 14:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Umetnici o predstojećem samitu Unesko

BEOGRAD -

Kultura u regionu neće priznavati granice, niti se umetnost granicama bavi, suština je gledišta nekolicine umetnika koje je Tanjug, u susret regionalnom samitu Uneska, koji se 2. septembra održava u Viminacijumu, na temu "Savremena umetnost i pomirenje", pitao može li umetnost da doprinese pomirenju.

"To će se desiti, hteli mi to ili ne", uveren je akademik i dramski pisac Dušan Kovačević.

On takođe smatra da umetnost može i mora da bavi pomirenjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i da joj je to zadatak.

"Mi smo danas toliko usitnjeni i film i pozorište i književnost će želeti da prošire vidokrug i polje interesovanja. Dva su razloga tome - čisto umetnički, da se vidi šta ste uradili. Drugi je materijalan", rekao je Kovačević i podsetio da se publika sa nekadašnjih 20 miliona gledalaca iz bivše Jugoslavije smanjila na nekoliko miliona, a da dve trećine ljudi u bivšim jugoslovenskim republikama govori istim jezikom.

"Mislim i imam dobro osećanje da će kulturni prostor zaživeti i ukloniti administrativne granice. Kad se politika ne bi mešala u sve to i oni ostaci mraka, ta komunikacija bi postala potpuno normalna i prirodna", smatra Kovačević.

Glumica Mirjana Karanović, međutim, ukazuje da je "umetnost nemoćna ako svi ostali delovi društva ne učestvuju u tom procesu (pomirenja)".

Prema njenim rečima, još ne postoji dobra volja da se stvari promene i da dođe do pomirenja.

"Uglavnom se loše stvari favorizuju, a saradnja je nešto o čemu se uopšte ne govori i u takvoj atmosferi pomirenje nije cilj nikome ili jeste pojedincima i užasno malom broju ljudi koje u odnosu na celo društvo nije vredno pomenuti", ocenila je ona.

Marković: Najpre ljudi pa politika

Reditelj Goran Marković smatra i da političari greše što ne vide ili ne uvažavaju dovoljno značaj kulture u procesu pomirenja i procesu normalizacije među ljudima

"Umetnost buši tamo gde burgija neće. Svedoci smo koliko teško idu diplomatske i državne veze, koliko je sve to usiljeno i često nemoguće", dodao je Marković.

Prema njegovim rečima, "umetnost zapravo prednjači u kontaktima između naroda, pogotovo onih koji su nekada živeli u istoj državi i koji imaju sličan jezik i sličnu kulturnu prošlost".

On je rekao da je "danas sasvim normalno da ovde dođu zagrebačka, ljubljanska ili sarajevska pozorišta i da naša pozorišta idu tamo. Normalno je da se u filmovima prave mešovite ekipe, da se sluša muzika koju voliš a pripada drugom narodu".

"Sve je to sasvim normalno. Jedino nije normalno kad to treba da ima jedan državni, administrativni paket. Onda nastaju užasni problemi i nesporazumi", primetio je Marković.

"Mislim da političari često nisu dorasli. Treba da puste ljude da se povežu, ne samo iz kulture, ljude koji su neukaljani, koji su čisti, koji nemaju veze sa ovim užasnim ratom koji je protutnjao, da ponovo stupe u kontakt a onda da se radi dalje".

"Nije prvo politika pa ljudi, nego ljudi pa politika, to je redosled stvari po meni", zaključio je Marković.

Romčević o istini i pomirenju

Dramski pisac i scenarista Nebojša Romčević smatra da kultura ima moć da prevaziđe prošlost ali da se saradnja u regionu u toj oblasti uglavnom zasniva na "presipanju nemaštine".

Umetnost pokušava da doprinese pomirenju u regionu od kako je počeo da se razilazi dim na ratnim bojištima, ali umetnici su ljudi koji već pripadaju jednom sistemu vrednosti, ma koliko se trudili da nadiđu sopstvenu naciju i politička ubeđenja tako da su putevi pomirenja, smatra on, "putevi prećutkivanja".

"To je neka vrsta političke korektnosti - ja neću da pričam o tome, a ti nemoj o tome pa ćemo se naći na onim bazičnim, opšteljudskim vrednostima - ljubav, nada i tako dalje, što je dobar put", rekao je Romčević.

"Često se govori da samo istina donosi pomirenje. Mislim da je istina jako precenjena i da je pomirenje emocionalni proces, a ne proces utvrđivanja jedne objektivne istine", rekao je on.

Stojanović: Nisu se svađali umetnici

Za reditelja i umetničkog direktora Jugoslovenskog dramskog pozorišta Gorčina Stojanovića pitanje odnosa savremene umetnosti i pomirenja u regionu predstavlja "završenu temu".

"Nisu se svađali umetnici. Zna se ko se svađao. Pa taj nek se miri", rekao je Stojanović.

On je dodao da JDP od 2001. redovno gostuje i ugošćava najznačajnija pozorišta iz Slovenije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore i Makedonije.

"Za nas je to završena tema", rekao je on i dodao da je pomirenje "kategorija koja uopšte ne pripada svetu umetnosti", jer je u filozofskom smislu "suština umetnosti u konfrontacijama, a ne u pomirenju".

Pogled iz Zagreba

Uoči regionalnog samita Uneska, poznati hrvatski umetnici različito ocenjuju moć umetnosti da da doprinos pomirenju, ali se slažu da nema razvoja kulture ako je ona zatvorena u zabrane.

Književnica Vedrana Rudan kaže da se umetnici na prostoru bivše Jugoslavije "nikad nisu ni svađali, ni razdvojili", ali da je protiv akcija pomirenja po svaku cenu.

"Mi umetnici se nismo nikad ni svađali, ni razdvojili. Ja sam razumela srpske slikare i pre rata i danas. Granice umetnosti nisu postojale, niti hoće", rekla je Tanjugu Rudan.

Ona ističe da umetnost nikad u istoriji nije poznavala granice.

"Političari su ti koji su nam diktirali granice i limite, ali su se umetnici uvek mešali, jer politika ne može mnogo učiniti oko toga da, na primer srpski gledaoci, ne gledaju hrvatske filmove. Ako ih ne gledaju u Beogradu, gledaće ih u Parizu", rekla je Rudan.

Hrvatska književnica, čije su knjige veoma popularne u Beogradu, ističe, međutim, da je baš kao što je bila protiv raspada Jugoslavije, sada "poslednja koja će pozdravljati povratak u jugoslovenske okvire nakon toliko smrti:

"Kao što je politika razorila Jugoslaviju, jer to nije bio glas naroda i volja Srba i Hrvata da se rastavimo, nego volja i organizovani zločin svetske politike, tako je i volja svetske politike da se mi pomirimo", smatra Rudan.

Brešan: Umetnost tek mali deo procesa

Poznati režiser i direktor "Zagreb filma" Vinko Brešan ističe da cilj umetnosti ne može biti pomirenje, ali se ona može baviti nerešenim pitanjima i problemima u svojim sredinama i tako indirektno služiti pomirenju.

"Umetnost proizlazi iz autorovog pogleda na svet i na ono što je bitno su pre svega problemi koji se odnose na sredine u kojima rade. Kad su ti problemi vezani za rat, potrebno je otvaranje nekih pitanja koja su bila zataškavana i o kojima se nije govorilo. Razmišljanje o problemima i mračnim stranama je jedan od oblika kojim se može krenuti prema pomirenju, ali pomirenje ne može biti cilj umetnosti jer nijedno delo kao takvo nije nikog pomirilo", kaže Brešan za Tanjug.

On naglašava da doprinos umetnika postoji, što se ogleda i u povećanoj kulturnoj saradnji i zajedničkim projektima, ali je, kako kaže, umetnost tek mali deo procesa.

Što se tiče kulturnog prostora, Brešan ističe i da su Srbija, Hrvatska, BiH i Crna Gora vezane zajedničkim jezikom i da tu ne postoje zapreke u zajedničkom radu, komuniciranju i prezentaciji umetničkih dela, "naročito kad govorimo o filmu, tu ne vidim nikakve limite".

MSU nosilac zajedničkih regionalnih projekata

"Umetnici aktivno reaguju na anomalije savremenog društva pa se često bave temama rasne, nacionalne, verske, polne i svake druge nesnošljivosti", kaže za agenciju Tanjug i Nataša Ivančević, pomoćnica direktorke Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu koji je nosilac nekih zajedničkih regionalnih projekata u kulturi.

Ističući da je nakon dugogodišnje kulturne, ekonomske i političke izolacije zemalja u regionu, započeo proces razmene i saradnje, ona je izrazila očekivanje da će se taj pozitivni zamah nastaviti.

"Uz angažman umetnika i finansijsku podršku države, moguće je ostvariti velike pomake u regionalnoj saradnji, pa tako i pomirenju", rekla je i naglasila potrebu veće mobilnost umetnika i kulturnih poslenika, kao i intenziviranje organizacije zajedničkih projekata.

Ivančević podseća da je MSU nosilac projekta Digitalizacija ideja: arhivi neoavangardnih i konceptualnih umetničkih praksi, a partneri su mu Moderna galerija iz Ljubljane, Muzej savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Muzej moderne umetnosti iz Varšave. Sredstva je dodelila Evropska komisija iz programa Kultura 2007–2013. godine.

"Pored održavanja kontakata s umetnicima i kolegama iz susednih zemalja i razmeni programa sa slovenačkim muzejima, MSU neguje saradnju i s institucijama iz Srbije. U beogradskom Muzeju istorije Jugoslavije, priređena je izložba 'Drugarica la mode', koju je organizovao MSU, pa je to početak saradnje koji ove dve muzejske ustanove planiraju nastaviti", rekla je Ivančević.

Brković: Regionalna saradnja jedina prirodna

Crnogorski pisac, pozorišni i književni kritičar Balša Brković ocenio je, uoči regionalnog samita Uneska, da kulturni stvaraoci imaju veliku ulogu u pomirenju u regionu.

On je, u izjavi Tanjugu, naveo da je problem u političkim elitama koje i dalje kulturu doživljavaju kao prostor za propagandno delovanje "u lokalu", a jedini put za prevazilaženje takve situacije jeste u većem regionalnom angažmanu kulturnih stvaralaca.

"Verujem da je potrebno da pisci što više objavljuju u drugim državama regiona, da se filmovi snimaju kao regionalne koprodukcije, da se prave zanimljive izložbe koje će osvetliti najzanimljivije procese i kreativnu energiju celoga regiona", istakao je Brković.

Prema njegovim rečima, nakon godina i godina takvog delovanja, stvari će postati normalne, odnosno saradnja u regionu biće prirodna priča.

"Kada, kao pisac, razmišljam o svojoj čitalačkoj publici, uvek razmišljam o prostoru regiona. Verovatno je i to važno - da sami stvaraoci moraju biti svesni kojem prostoru žele da se obrate", kazao je Brković.

On smatra da lokalne "klanove patriota u kulturi" treba ostaviti da i dalje funkcionišu kao miljenici političkih elita.

"Jer to, naprosto, neće moći večno. Pre ili kasnije ukazaće se sva banalnost i beda takvog pristupa", naveo je Brković.

On je kazao da je saradnja u regionu, zapravo, jedina prirodna priča, ali činjenica da se to mora stalno ponavljati svedoči koliko je sadašnja situacija daleko od normalne.

"Imamo prostor koji je povezan jednim jezikom, koji zovemo različitim imenima, ali se savršeno razumemo, imamo iskustvo silnih decenija provedenih u zajedničkom državnom okviru, imamo slične tranzicijske priče i mnogo toga što nas čini prirodno upućenima na susede", istakao je Brković.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...