Izvor: Politika, 08.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umeće kaligrafije
Aleksandar Dodig: Jedino je "Politika" stalno čuvala ćirilicu i nedavno je vrlo lepo obnovila ćirilični font
Predavanje našeg poznatog kaligrafa Aleksandra Dodiga, održano u subotu u galeriji "Progres" u Beogradu, podsetilo je na stara vremena. Broj posetilaca iznenadio je čak i organizatora, pa je sam Dodig donosio stolice iz ostave. Mnogi znatiželjnici sa stepeništa su slušali priču uglednog majstora krasnopisa.
Aleksandar Dodig je jedan od utemeljivača >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ćirilične kaligrafije kao primenjene umetnosti. U zborniku od 120 kaligrafa iz celog sveta, štampanom u Londonu 1986. godine, nalazi se i jedan njegov rad.
Kaligrafija je izabrala Aleksandra Dodiga dok nije ni slutio da će mu to biti životni poziv. Kada se zaposlio u Srednjoj umetničkoj školi u Novom Sadu bio je peti nastavnik grafike. Ponuđeno mu je mesto predavača pisma i, nije bilo druge, ostatak radnog veka proveo je u prosveti.
Kako izgleda opstati četiri decenije u umetnosti koju sve više potiskuju moderne tehnologije?
– Moram da priznam da je u prošlim vremenima, ipak, postojala veća briga za umetnike. Dobijali smo ateljea, imali smo neki društveni status. Danas je drugačije, više niko ne brine ni o čemu, potpuno ste prepušteni sami sebi. Retko ko živi od svoje umetnosti. Današnji kaligrafi su, uglavnom, nastavnici. Ja sam karijeru proveo kao nastavnik lepog pisanja u školi, i kao redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna. Taj poziv mi je pružao za hleb i mleko, a kaligrafija je zadovoljstvo.
Civilizacije poput kineske i japanske čuvaju umeće lepog pisanja hiljadama godina, a vrlo dugu tradiciju beleži i naša istorija. Na srpskim dvorovima pisari ili dijaci bili su od neprocenjive važnosti. Narodni pevač opevao je i Kraljevića Marka kako "knjigu piše". Kaligrafija je bila negovana sve do Drugog svetskog rata kada je potiskuju kucaće mašine.
"Politika" i ćirilica
Posleratno vreme, kaže Aleksandar Dodig, naročito nije simpatisalo naše glavno pismo. "Jedino je 'Politika' stalno čuvala ćirilicu i nedavno je vrlo lepo obnovila ćirilični font", istakao je Dodig izdvojivši autora fonta Jovicu Veljovića među najtalentovanije kaligrafe danas.
Raznobojni papiri ispisani slovima različitih pisama, oblika i ritma potpuno su prekrili zidove galerije "Progres". Na koji način boja doprinosi doživljaju kaligrafske slike?
– Crno slovo na beloj hartiji je najpouzdaniji pokazatelj kaligrafskog umeća. Tu se vidi kako je slovo oblikovano, koji je ritam, razmak među slovima, belina. Ipak, kad se nešto napravi na živim bojama, dobija se i slikarski kvalitet.
Biblijski citati, latinske poslovice, stihovi slavnih pesnika čine deo Dodigovih kaligrafija. Da li je ikada došao u iskušenje da zapiše sopstvenu misao?
– Da, to je dolazilo u talasima. Napisao sam nešto što sam nazvao džinovski zapis, a nastajalo je na sednicama u školama na kojima sam sedeo po nekoliko sati. Tu se svašta priča, ja sam u poslednjim redovima pisao pojedine reči koje mi dođu do uha. To je kao tok svesti, pišete šta vam padne na pamet.
Gde kaligrafi nalaze motive i inspiraciju za rad?
– Svuda. Tekstove godinama skupljam, čitam i beležim. I dan-danas dok čitam novine označavam olovkom zgodne delove. Imam toliko papira da bih mogao još jedan vek da pišem, kaže Dodig, i u šali dodaje: "Nadam se još barem deset-dvadeset godina".
U toku predavanja Aleksandra Dodiga razne pisaljke i pera "šetali" su publikom koja je zagledala nesvakidašnji alat. Neke slušaoce je interesovalo Dodigovo mišljenje o obnavljanju lepog pisanja među osnovcima. Kaligraf je bio skeptičan: "Mi smo skloni kampanjama. Uhvati nas moda lepog pisanja i možda će nas držati dve, tri godine. Kao čovek iz struke voleo bih da se interes za kaligrafiju obnovi. Međutim, prvo pitanje je da li možemo danas da nađemo alat koji bi nam odgovarao. Ta pera se više ne proizvode. Kompjuter je, na žalost, učinio svoje".
B. Stojaković
[objavljeno: 08.03.2007.]
