Izvor: Blic, 26.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulaznica za 'Boljšoj'
Ulaznica za 'Boljšoj'
Prve večeri u Moskvi 1956. godine, ansambl Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji je došao u ovu Meku teatra, dobio je kao poklon oko pedeset ulaznica za 'Boljšoj'. Gledali smo samo što smo mogli sanjati mi iz dalekog Beograda - 'Labudovo jezero' sa nekom velikom ruskom balerinom, sad svejedno kojom.
Meni se veče završilo suzama. Upravnik pozorišta Velibor Gligorić zadužio je mene mladog dramaturga i asistenta režije da ansamblu podelim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ulaznice. Na kartama su bili napisani neki misteriozni nazivi, recimo sećam se najneobičnijeg 'beljetaž', što ni danas ne znam šta znači po dvoranama starih pozlaćenih imperijalnih teatara u Rusiji.
Glumci nižeg ranga, kojima su time nesrećno proveravali svoj ne baš visoki rang, sa rukama u džepovima, napali su me, što su sedeli u parteru jedan red iza nekog koga su oni smatrali da je po rangu niži nego oni. Napali su me žestoko još u pauzi, u foajeu, gde se tamani sladoled i kavijar, koji se mogao samo tu u SSSR-u jesti. Džabe sam se pravdao da sam, kao oni, prvi put ne samo u Moskvi nego prvi put u inostranstvu, i da, iako dosta znam ruski, nisam imao pojma o terminologiju pozorišnih gledališta. Nije vredelo, ja sam za njih bio drski presuditelj njihovog ranga koji ih neoprostivo smestio tamo gde oni misle da su mojim nesvesnim rasporedom poniženi.
Proplakao sam celu noć, osećajući se nedužnim krivcem i žrtvom njihove ranjene sujete.
Celog svog života zapamtio sam ovu epizodu. I nikad se više u svom životu nisam bavio pozorišnim protokolom. Nisam zasukao rukave, već držao sam ruke u džepovima. Niti sam ikada pravio problem od toga gde sedim niti sam time merio svoje mesto u društvu. Niti sam ikad nekog mladog početnika u pozorištu naterao na suze što me je recimo 'ponizio' poslednjim redom u parteru, a u to vreme sam, recimo, već imao solidan staž u pozorišnom životu. Sećam se onog mladog Jovana Ćirlova, prve večeri u Moskvi.
