Izvor: Politika, 17.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukus novih čitalaca
Pre su čitalačkim listama harali srceparajuća dela, a najnovija lista najčitanijih knjiga pokazuje da se čitaoci vraćaju pravoj literaturi
Nedavno objavljena anketa u našem listu o najčitanijim knjigama u nekoliko gradova u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj potvrdila je ono što se dve-tri godine naslućivalo – da su stigle nove generacije čitalaca čiji je ukus istančaniji i književno relevantniji od ukusa koji je doskora harao pomenutim prostorom. U literaturi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je do promene ukusa došlo maltene preko noći. Ko je mogao očekivati da se posle srceparajućih i njima sličnih domaćih, ali i stranih dela u samom vrhu na najčitanijoj listi nađu i neka ozbiljna ostvarenja.
Tu su čak dva dela nobelovca Orhana Pamuka – na prvom mestu je njegov roman „Zovem se Crveno”, a na petom roman-putopis „Istanbul”. Slavni turski pisac ostavio je iza sebe sve domaće i strane zvezde i zvezdice koje su se „kitile” brojem čitalaca, dok su se neki mediji utrkivali da im daju neprimeren prostor.
Na četvrtom mestu našao se „Uspon i sjaj Parkinsonove bolesti” Svetislava Basare, a na petom već pomenuti „Istanbul”. Na trećem je „Plameni sjaj” Trejsi Ševalije, ali smo skloni da verujemo da Ševalije ovako visoko mesto duguje svojoj prethodnoj knjizi „Devojka sa zlatnom minđušom”, čemu je velikim delom doprinela i Vermerova slavna slika.
Svetislav Basara je posebna priča – izuzetno talentovan, veliki polemičar, koji je na kraju postao i naš ambasador na Kipru, od slavne „Fame o biciklistima”, mladalačkog romana koji nije nagrađen NIN-ovom nagradom zbog naših večitih izmirivanja duga prema starijima koji je nisu dobili, dugo je bio pisac bez ijedne nagrade sem davnog priznanja Železare „Sisak”. Bio je hvaljen i osporavan kao nijedan pisac njegove generacije. Njegov roman „Uspon i pad Parkinsonove bolesti”, ne zato što je nagrađen NIN-ovom nagradom koju je pisac i ranije zaslužio – naročito prva polovina – spada u vrh ne samo naše književnosti.
„Istanbul” Orhana Pamuka, po ovom autoru, mogao je da bude i na prvom mestu čitalačke liste jer takvim istančanim osećanjem i ogromnom erudicijom, usuđujemo se reći, mogu da pišu samo pisci koji su proslavili dvadeseti vek: Tomas Man, Bulgakov, Muzil...
Iako se na čitalačkoj listi od 50 dela našlo i nekoliko srceparajućih ostvarenja – prava, velika književnost postaje sve više deo ne samo stručnog kritičarskog ukusa, već i onih do čijeg mišljenja tzv. ozbiljni pisci nisu računali. Čitalački narod, kako bi rekao Dobrica Ćosić koji je takođe na listi najčitanijih pisaca, zapanjio je mnoge pokazujući da i ukus, kao estetička kategorija, ima svoje padove i uspone. Odjednom se uspravi i pošalje poruku piscima – čitamo vas i vrednujemo. I, što je najvažnije, ako nije presmelo, nova generacija čitalaca digla je ruke od domaćeg politikantstva i potražila uživanje u pravoj literaturi.
Na kraju, malo nostalgije iako je poznajemo samo iz priča starijih – osećamo se ponosno zbog ukusa novih čitalaca, onako kao što su se posle Drugog svetskog rata osećali svi koji su stvarali egzistencijalizam i druge pravce, zajedno s njihovim čitaocima koji su ih u stopu pratili.
Milka Lučić
[objavljeno: 18.02.2008.]
