Izvor: Politika, 13.Avg.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udala se moma da je nije doma
Doma sam. Kući sam. Gajbi sam. Svaka od ove tri rečenice čuće se u našem bližem ili daljem okruženju i svaka će, verujem, naići na negativan komentar jezičkih čistunaca – prva kao pravilnaali nedovoljno „naša”, a druge dve naše, ali gramatički neispravne (treća uz to i žargonska).
Zašto je prva rečenica pravilna kada je naizgled identična sa druge dve? Zato što doma ovde nije imenica već prilog, kao kada kažemo Ovde sam. Ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prilog je vrlo star, praslovenski. Postoji i u savremenom ruskom, poljskomi češkomjeziku. Običan je u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Hercegovini. Ne tako davno mogao se čuti i u našoj sredini. „Udala se moma da je nije doma”, kaže narodna poslovica. „Za vreme jednoga školskoga odmora bio je doma u Vranju”, piše Ilija Vukićević, daroviti, prerano preminuli srpski pripovedač sa samoga kraja XIX veka. I Dositej je pisao: „Nikole tada nije bilo doma”. Prilog doma upotrebiće i Vuk, Milan Đ. Milićević, B. Lazarević i mnogi drugi. To pokazuje da treba biti oprezan pri proceni šta je „naše”, a šta nije (kada je leksika u pitanju, i inače ne treba pokazivati previše otpora).
Ako bi se poput doma i leksema kući shvatila kao prilog, iskaz kući sam bio bi ispravan. Međutim, iako se prilog kući sreće kod nekih srpskih pisaca (Bore Stankovića, Milana Kašanina, S. M. Ljubiše), on dosada nije standardizovan. Ako pak oblik kući posmatramo kao imenicu, onda je rečenica gramatički neispravna. Bespredloškim dativom se obeležava kretanje, usmerenost (vratiti se kući, uputiti se kući), a ne mirovanje, što se kazuje našom rečenicom. Stoga je ona neregularna na isti način na koji je neregularno i Bolnici sam ili Kancelariji sam. Dakle, zasada je ispravno reći jedino Kod kuće sam ili U kući sam (u zavisnosti od značenja), a ako je u pitanju kretanje Idem kući / Idem ka kući. Na isti način trebaposmatrati iskaz Gajbi sam.
***
Jedno od pitanja koje izaziva nedoumice tiče se upotrebe takozvanih pokretnih vokala kod predloga (nad, pod, pred, od, kod, iz, bez, niz i uz, kaoi s i k – kada se upotrebljavaju duži (kada, nada, poda), a kada kraći oblici (kad, nad, pod) i da li postoji razlika u značenju.
U savremenom književnom jeziku postoji težnja da se ne upotrebljavaju duži oblici osim u malobrojnim spojevima sa zamenicama i retko s imenicama. Preporuka normativista je da se oni ipak ne potiskuju, jer su „ponekad stilski prihvatljiviji” (Pravopis).
Predlozi redovno dobijaju a ispred instrumentala mnom: nada mnom, preda mnom, poda mnom, sa mnom i ispred zameničkih enklitika: preda se, preda me, poda se, uza se, uza te, niza me, ali nedosledno ispred reči koje počinju istim ili sličnim suglasnikom: uz zid, niz stranu, uz zabran, iz sna i uza zid, niza stranu, uza zabran, iza sna i sl. Predlozi s i k obavezno se proširuju ispred reči koje počinju istim ili sličnim suglasnikom (npr. s ispred s, z, š, ž, a k ispred k, g, h): sa sobom, sa sestrom, sa zida, sa šlagom; ka kući, ka hramu itd. U ustaljenim izrazima kao: s druge strane, s ruke na ruku, s mukom, s jeseni, k ruci, k vragu i sl. redovno dolazi kraća forma predloga. U ostalim slučajevima upotreba kraće ili duže forme prepušta se slobodnom izboru: s Anom i sa Anom, s nama i sa nama; k mostu i ka mostu, k livadi i ka livadi i sl.
Onima koji obraćaju pažnju i na tanane značenjske prelive skrenula bih pažnju na značenjsku nijansu koja se razvila između duže i kraće forme predloga k. Naime, oblik ka uobičajio se za označavanje fizičkog približavanja nečemu: Ide ka zidu; Trči ka šumi; Puzi ka majci. U svim ovim položajima može stajati i oblik k, ali će se on pre upotrebiti u nešto drugačijim semantičkim situacijama – prvo, kada je od fizičkog približavanja važniji cilj koji treba postići Ide k majci (od samog kretanja važniji je cilj, a to je poseta majci, sastanak s majkom), Pošalji ga k meni da mu ja kažem (i ovde je važniji cilj kretanja od samog kretanja). Razlog ovakve upotrebe predloga ka može biti i činjenica da se taj predlog u novije vreme sve manje upotrebljava, tj. da se sve više zamenjuje predlogom prema (Ide prema majci),ili dativom bez predloga (Ide kući).
I na kraju, jedna pravopisna napomena. Treba paziti da se predlozi s i k ne pišu s apostrofom (s’ poštovanjem i sl.), jer su to osnovni oblici, a ne skraćeno od sa i ka. Iz istih razloga pogrešno je pisati i nek’ (=neka) umesto nek.
Rada Stijović
objavljeno: 14.08.2011.
.jpg)
