Izvor: Politika, 08.Jan.2010, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubrzana selidba knjižare „Beopolis”
Oko 16.000 knjiga čeka preseljenje u novi prostor budući da je neočekivano, uoči praznika, zaposlenima u knjižari Doma omladine naloženo da se isele
Za kultnu beogradsku knjižaru „Beopolis” u Domu omladine godina je loše počela, zbog renoviranja hola i donjeg dela Doma omladine. Iseljenje je naložila Agencija za investicije Skupštine grada Beograda, koja i finansira projekat, a zatvaranje i izmeštanje knjižare iz hola, na devet meseci, neophodno je kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi izvođaču radova bio omogućen posao i pristup gradilištu. Sve podseća na situaciju od pre nekoliko godina, kada je i počelo obnavljanje prostora Doma omladine, kada je i postojala opasnost od gašenja jedne od najdražih beogradskih knjižara. Neki od foruma na internetu pokazuju koliko je „Beopolis” omiljen.
Vlasnik „Beopolisa” Aleksandar Nikolić ovih dana traži novi prostor za premeštaj knjiga, i pri tom ponovo razmišlja o tome da li će održati svoje preduzeće ukoliko ne pronađe alternativno rešenje.
– Ne naći drugo mesto i za kraći vremenski period znači gašenje knjižare, i nisam siguran da je bilo ko iz Skupštine grada Beograda, ko je osmislio iseljenje „Beopolisa” iz Doma omladine, uopšte razmišljao o opstanku ove knjižare. Samim tim što nisam imao vremena da obavim bilo kakav razgovor ni sa kim od nadležnih u ovom poslu, kaže za „Politiku” Aleksandar Nikolić.
Problem je iskrsao neočekivano, uoči praznika, tačnije 30. decembra prošle godine, kada je direktor Doma omladine Milan Lučić objasnio zaposlenima u „Beopolisu” da je dobio nalog od Skupštine grada i da treba da se isele do 4. januara, a zatim je iseljenje odloženo za još nekoliko dana, kako ističe naš sagovornik.
– To je naš najveći problem. Sve nam je saopšteno tako „u minut do dvanaest”, i to u praznično vreme, tako da ne samo da ne možemo da pronađemo novi prostor za knjižaru, već nemamo ni gde da preselimo primerke knjiga, od šesnaest hiljada naslova. Niko nema ništa protiv renoviranja drugog dela Doma omladine, međutim, pored šoka zbog krajnje neprijatne vesti, sada novac treba trošiti na komplikovanu selidbu, umesto na dobavljače. Istini za volju, jesmo očekivali verovatni prestanak rada knjižare zbog obnove ovog donjeg dela prostora u Domu omladine, ali kroz neko vreme, i u nekom neizvesnom vremenskom periodu. Novi prostor lakše je pronaći ako vas pravovremeno obaveste, dodaje Nikolić, podsećajući na to da postojeći ugovor „Beopolisa” i Doma omladine traje do 2013. godine.
Precizniji odgovor od Agencije za investicije, Skupštine grada Beograda, nismo juče uspeli da dobijemo ni od njenog direktora Marka Blagojevića, niti od pomoćnika direktora Radovana Drče, koji nije ni upućen u ovaj resor gradskih ulaganja.
Od direktora Doma omladine Milana Lučića saznajemo da je reč o trećoj fazi obnove Doma omladine, u iznosu od više od 200 miliona dinara, posle završene druge faze renoviranja, američkom donacijom.
– Naravno da nam je stalo do očuvanja ove knjižare, i bizarno je pomisliti da je rekonstrukcija Doma omladine planski smišljena kako bi bila uništena još jedna knjižara u gradu. Svestan sam koji je „Beopolis” „dragulj”, i znam šta znači zatvaranje institucije kulture za jedan grad. Ova knjižara nije zakupac u Domu omladine, već je njegov programski deo, i sa tim se slažu i svi u Skupštini grada Beograda, u to sam siguran. Do sada smo sve učinili da ova knjižara funkcioniše i njeno postojanje niko ne dovodi u pitanje. Međutim, izvođaču radova potrebno je da bude zatvoren hol Doma omladine, dok posao bude trajao, do oktobra ove godine – objašnjava za naš list Milan Lučić, dodajući da će rešenje za „Beopolis” svakako biti nađeno.
Kako nagoveštava vlasnik „Beopolisa” Aleksandar Nikolić, prvi sastanak sa nadležnima u Skupštini grada Beograda trebalo bi da mu bude omogućen u ponedeljak, 11. januara, kada će predložiti razgovor o pronalasku novog mesta za knjižaru, kao i o izgledu knjižare posle rekonstrukcije. U svakom slučaju, kada je reč o obnovi starijih zdanja, kao i mnogo puta do sada, postavlja se pitanje očuvanja gradske tradicije u kulturi, onog gradskog „šmeka” koji je nezamenljiv i čije odsustvo najbolje osećaju pravi Beograđani, kao i oni koji se tako osećaju. Rešenje je uvek na dohvat ruke – ako ima volje, ima i načina.
M. Vulićević
[objavljeno: 09/01/2010]
