Izvor: Politika, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubojito Klarino ćutanje
Komad "Pred penzijom" bavi se pričom o prirodi zla i zabludama, a poetska poruka teksta je da uvek ima nade i da ne treba posustajati
Glumica Milica Mihajlović vrlo ubedljivo se transformisala u lik nepokretne i ćutljive Klare u predstavi "Pred penzijom" Tomasa Bernharda. Premijera je izvedena u režiji Dina Mustafića na sceni Teatra "Bojan Stupica", a autorska ekipa dobila je visoke ocene i kritike i publike.
Svojim specifičnim, brižljivo rađenim likovima, poput >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Desanke u komadu "Ljubinko i Desanka", Gospave u predstavi "Čudo u Šarganu", Maše, Elektre, Katice i mnogih drugih, Milica Mihajlović je dodala i Bernhardovu Klaru koja ju je, kako kaže, namučila, ali i donela novo i neobično profesionalno iskustvo.
Milica Mihajlović je diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Predraga Bajčetića i stalni je član Ateljea 212. Jako je ponosna na svoga oca Dragoslava Mihajlovića, stidljivost ističe kao porodičnu crtu, a inspiraciju za rad nalazi u šetnjama sa četvorogodišnjim sinom Reljom.
Drama "Pred penzijom" bavi se pričom o prirodi zla i zabludama o fašizmu koji, skriven iza isprazne forme građanskog življenja, postaje više od ideologije – pogled na kulturu, umetnost, porodične odnose, rasno i nacionalno pitanje – način života. U ovoj drami, pored Milice Mihajlović, igraju i Mirjana Karanović i Branislav Lečić. Iako je reč o političkom komadu trudili su se da u prvi plan istaknu porodične odnose. Reč je o upravniku logora, nacisti koji živi sa dve sestre. Sledećih desetak godina bio je skriven, a posle toga postaje predsednik suda, odnosno ugledni građanin. U krugu njegove porodice, međutim odnosi su veoma bolesni i komplikovani...
– Klara je uloga kakvu do sada nisam imala priliku da igram. Izuzetno je izazovan lik baš zbog tih ograničenja koja je pisac nametnuo: Klara je nepokretna i, iz protesta, dve trećine predstave ćuti. To je za mene bio ogroman glumački izazov i napor. Ali, takvoj ulozi je teško odoleti, pogotovo kod dobrog pisca kao što je Bernhard. Imala sam ogromnih poteškoća, strahova, ali sam izašla iz tog procesa i jako sam zadovoljna.
Iako ćuti, priča poznata glumica, Klara sve vidi, sve zna.
– Shvatila sam da ću biti jasnija u svom glumačkom izrazu ako ne pokazujem emocije, da moram sve da držim u sebi i da će tako moje dejstvo biti originalnije i upečatljivije. Svako pokazivanje emocija bilo bi pogrešno jer mislim da je time njeno ćutanje ubojitije – kaže naša sagovornica.
Milica Mihajlović voli da igra Klaru jer je redak lik na domaćim pozorišnim scenama. Bilo joj je teško da se izbori sa svojom junakinjom. Zato nas je zanimalo šta je to dominantno u liku Klare, što ju je podstaklo i inspirisalo?
– Klara svedoči o nepobedivosti i nepokolebljivosti dobra, bez obzira na to što je i ona dete te porodice i sama ima mračne strane ličnosti. Bernhard je kroz lik Klare hteo da kaže da je dobro često osakaćeno, nepokretno i nemo, ali da ljudska priroda ipak uspeva da se odupre negaciji i zlu. Poetska poruka tog teksta je da ima nade i da nikad ne treba posustajati. Klara nije inferiorna u odnosu na svoga brata i sestru. Nije im prijatno pod njenim pogledom, njeno nemo prisustvo ih stalno podseća na nečistu savest – objašnjava Milica Mihajlović, koja važi za karakternu glumicu čije su transformacije iz lika u lik vrlo uspešne. Koliko je to naporno i delikatno?.
– Teško je iz večeri u veče tumačiti različite karaktere koje imam sreću da igram. Identifikujem se sa svojim likovima, trudim se da ih odgonetnem i rasvetlim, intelektom, srcem, ili instinktom. Nikada tim likovima ne prilazim sa distancom.
Milica Mihajlović je do sada dva puta igrala u Čehovljevim delima. Prvi put u komadu "Divlji med" koji je Majkl Frejn dramatizovao, a potom u "Galebu", koji smatra velikom privilegijom. Diplomsku predstavu "Gosti" sama je prevela i još uvek sa velikim simpatijama priča o susretu sa Ronaldom Harvudom na premijeri predstave "Na čijoj strani" u kojoj je i igrala. Tom prilikom, Harvud joj je poklonio autorska prava za monodramu "Gosti", koja će ostati zabeležena i kao prva ratna premijera izvedena u vreme bombardovanja.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 04.12.2006.]
