Izvor: Politika, 20.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U znaku dela Dragoslava Mihailovića
Uručenjem priznanja „Stefan Prvovenčani” akademiku i književniku Dragoslavu Mihailoviću završene su Raške duhovne svečanosti
Raška – Posle petodnevnog svečarenja, brojnih kulturnih zbivanja poput izloži, koncerata, tribina, književnih večeri" preksinoć su završene ovogodišnje Raške duhovnih svečanosti. Završno veče bilo je posvećeno delu književnika Dragoslava Mihailovića kome je uručeno priznanje ,,Stefan Prvovenčani” za ukupan doprinos >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpskoj kulturi. Tako se Mihailović pridružio dosadašnjim dostojanstvenicima ove manifestacije Svetislavu Božiću, Miloradu – Bati Mihailoviću, Mihailu Đuriću, Miodragu Pavloviću, Emiru Kusturici, Savi Rakočeviću, Slobodanu Rakitiću i Danku Popoviću.
Kako je to i uobičajeno, Danko Popović je, kao prošlogodišnji dobitnik, i uručio povelju i plaketu (rad Kolje Milunovića) Mihailoviću, uz neskriveno zadovoljstvo i čestitke.
Tome je prethodilo obrazloženje veća priznanja, a Tiodor Rosić, umetnički direktor svečanosti, istakao je da je pisac dela „Kad su cvetale tikve”, „Čizmaši”, „Petrijin venac”" uneo novine u pomodni etablirani koncept tadašnje srpske književnosti.
– Umesto ispraznog egzistencijalizma – dodao je Rosić – Mihailović afirmiše sklonost ka opisivanju dramatičnih i potresnih situacija iz naše savremene istorije, stvara prozu o svemoći društva i nemoći pojedinaca, o gubitnicima i promašenim životnim sudbinama" Njegova dela su vrhunac u srpskoj književnosti druge polovine dvadesetog veka.
Uz zahvalnost domaćinima, književnik Dragoslav Mihailović se obratio publici u raščanskom domu kulture kraćom besedom o jeziku.
– Desilo se da srednji, staroštokavski deo Srbije – tvrdi Mihailović – onaj koji je najviše doprineo da srpsko ime opstane, ostane u domaćem, zvaničnom jeziku bez svog ličnog znaka i bez sopstvenog uticaja na razvoj ljudskog izražavanja na ovim prostorima. Niko nas nije pitao kad se to uređivalo, niti smo se mi iz tih krajeva javili da pomognemo. I, sada moramo da lomimo glavu kako to da preuređujemo, a to preuređenje, proširenje i doterivanje Vukove jezičke reforme je potrebno Srbiji na način da ne bude ni na čiju štetu, nego samo na zajedničku korist.
Poslednje veče ovogodišnjih Raških duhovnih svečanosti ulepšano je nastupom muzičkih umetnika. Preobraženjski koncert pod nazivom „Igra duha i daha” održao je Bora Dugić sa ansamblom ,,Vetrovi Balkana” i gostima, izvornom grupom „Smilje” i Jelenom Tomašević.
M. Dugalić
[objavljeno: 21/08/2008]
