Izvor: Politika, 23.Mar.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U svetu Faberžeovih kreacija
Na bečkoj izložbi predstavljena su čuvena jaja od plemenitih metala i dragog kamenja, koja su se izrađivala po narudžbama poslednja dva ruska cara – Aleksandra Trećeg i Nikolaja Drugog
Specijalno za Politiku
Beč – Sklapanjem memoranduma o saradnji – povodom devedesetogodišnjice od ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Austrije, počela je kulturna razmena tokom koje će do kraja 2014. u sedamnaest gradova Rusije biti predstavljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pedeset austrijskih projekata, a u gradovima širom Austrije uveliko se održavaju koncerti i izložbe, mnoge nastale u kooperaciji domaćih i ruskih umetnika.
Za sada, od izložbi izdvajamo „Utopiju i realnost” (Kunsthaus, Grac) – uzbudljiv dijalog između umetničkog dua Ilja i Emilija Kabakov i jednog od najvažnijih predstavnika ruske avangarde Ela Lisickog. „Lenjin: ledolomac” (muzej Lentos, Linc), izložba je inspirisana prvim ledolomcem na atomski pogon – nekadašnjim simbolom sovjetske moći koji je van funkcije i „praznog stomaka”, već 25 godina ukotvljen u Murmansku. Trenutno najveću senzaciju predstavlja izložba „Svet Faberžea” u bečkom Muzeju istorije umetnosti, sa 160 pozajmica iz Ferzmanovog minerološkog muzeja i Moskovskog Kremlin muzeja.
Svega godinu dana po otvaranju Umetničke riznice u kojoj se nalaze dragocenosti iz nekadašnje Habzburške kolekcije, među njima i čuvena „Salijera” Benvenuta Čelinija, u muzej su stigli radovi „Čelinija sa severa” – Petera Karla Faberžea (1846–1920), široj publici poznatog po uskršnjim jajima od plemenitih metala i dragog kamenja koja su se u njegovoj radionici izrađivala po narudžbama poslednja dva ruska cara – Aleksandra Trećeg i Nikolaja Drugog.
Upravo u priči o nastanku tradicije darovanja luksuznih uskršnjih jaja na ruskom dvoru nalazimo još jednu vezu između Faberžea i ovdašnjeg Muzeja istorije umetnosti. Kada je 1885. od Faberžea za caricu Mariju Fjodorovnu (rođenu kao princeza Dagmar od Danske) naručivao prvo uskršnje jaje, Aleksandar Treći je na umu imao prototip zlatnog jajeta od nepoznatog francuskog majstora iz 18. veka, tada u posedu princeze Vilhelmine, ćerke Kristijana Devetog Danskog. Ovo zlatno jaje sa „iznenađenjem” u vidu emajlirane koke sa dva rubinska oka i krunom ukrašenom draguljima, danas se nalazi u riznici Muzeja istorije umetnosti.
Uskršnje jaje sa modelom krstarice „Pamjat Asova” (1891) (Foto The Moscow Kremlin State Historical and Cultural Museum and Heritage Site)
Faberžeova kreacija (u privatnoj kolekciji oligarha Viktora Vekselberga) nije kitnjasta kao original i upravo elegantna jednostavnost belog jajeta sa zlatnim ukrasima, osvojila je carsku porodicu koja je svake godine naručivala luksuzne uskršnje poklone od poznatog juvelira.
Posle smrti Aleksandra Trećeg (1894), Nikolaj Drugi nastavlja tradiciju o Uskrsu poklanjavši po jedno jaje bivšoj i novoj carici. Faberže koji svake godine pred praznik na adresu ruske ambasade u Berlinu šalje kovčeg pun poklona namenjenih raznim diplomatskim predstavnicima, ima sve više posla. Kao carski nabavljač i dvorski juvelir, zadužen je za izradu nakita u skladu sa strogim propisima o decentnosti i prefinjenosti. U Muzeju istorije umetnosti se vide carski pečati, tabakere, ordenje, ali i čuvene „Ljubičice” (1904) majstora Faberže radionice Henrika Vigstrema – cveta na stabljici od zlata i emajla u vazni od kvarca koji, putem malog mehanizma koji se pokreće pritiskom na dugme, otvara svoje latice otkrivajući portrete četvoro carske dece.
Faberže na početku karijere radi sa poludragim kamenjem koje naručuje od dve specijalizovane brusionice. Veliku konkurenciju ima u Alekseju Sergejeviču Kakovinu, zanatliji čiji pritiskač za papir koji predstavlja jestive bobice od jaspisa, kvarca, gips-selenita, mermera, gagata, korala i raznog brušenog kamenja, Princu od Velsa na Svetskom sajmu zanatlija u Londonu 1851. izmamljuje reči: „Voleo bih da ih pojedem!”
Ruske zanatlije na smeni dva veka prihvataju uticaj evropskih trendova, posebno bečkog jugendstila i nalaze inspiraciju u prirodi. Broševi, minđuše i privesci od dragog kamenja i plemenitih metala prikazuju insekte, cveće, leptire, a naročito popularan motiv je Vilinski konjic, što je tema obrađena i na ovoj izložbi.
U Beč su iz Moskve doputovala četiri Faberžeova uskršnja jaja. „Pamjat Asova” (1891) nazvana je po modelu istoimene carske oklopnjače koja se nalazi kao „iznenađenje” u jajetu, a „Transsibirska železnica” (1900) prema ruskom simbolu ekspanzije na istok, koje u sebi krije voz od zlata sa autentičnom kopijom lokomotive i pet vagona. Na svakome od njih je izgraviran podatak o klasi, broju sedišta, kome je namenjen... Mehanika voza koji se može presaviti trostruko da bi se spakovao u jaje i danas radi besprekorno i aktivira se navijanjem ključem.
„Moskovski Kremlj” (1906) inspirisan je arhitekturom Uspenske saborne crkve, u kojoj su se od srednjeg veka održavale ceremonije krunisanja. Unutar jaja se nalazi muzički mehanizam koji svira dve uskršnje himne kompozitora Aleksandra Kastalskog, omiljenih melodija Nikolaja Drugog.
„Carevićevo sazvežđe” (1917) koje je bilo posvećeno careviću Alekseju, jedino je jaje koje je, zbog izbijanja revolucije, ostalo nedovršeno. Izrađeno je od plavog kobaltnog stakla sa izgraviranom zvezdanom konstelacijom, a obavija ga „oblak” od matiranog kvarca.
Izložba traje do 18. maja.
Marina Rihter
objavljeno: 24.03.2014.
