Izvor: Politika, 23.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U spomen narodu
U Bileći otkriven spomenik našem prvom arhiepiskopu
BILEĆA – Gradovi u Hercegovini oblepljeni su plakatima političkih prvaka, jer je u Republici Srpskoj u toku predizborna kampanja. Vidljivi su, ipak, i plakati koji najavljuju desete jubilarne "Ćorovićeve susrete pisaca i istoričara".
Susreti su otvoreni u Bileći, u Klubu Vojske Republike Srpske, himnom "Bože pravde", koju je izveo hor "Sveti Vasilije Ostroški i Tvrdoški" iz Trebinja.
Na svečanom otvaranju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nikola Asanović, mozak i duša ove manifestacije, podsetio je da su o Maloj Gospojini 1997. godine, pre deset godina, u dedovini i vojvodstvu Svetog Save krenuli "Ćorovićevi susreti pisaca i istoričara", jedna od najlepših manifestacija kulture i duhovnosti.
Posle pozdravnih reči Miladina Samardžića, Velimira Avdalovića i Mira Vuksanovića, skup je svojom besedom otvorio Nikola Kusovac, koji je, potom, otvorio i izložbu slika akademskog slikara Branka Nikitovića iz Višegrada.
Predstavljena je i knjiga Borivoja Marinkovića "Skriveni svet Vladimira Ćorovića", zbornik sa prošlogodišnjih susreta i letnji broj časopisa "Nova Zora".
Mnogo peripetija
Ispred zgrade SPKD "Prosvjeta" u Bileći otkriven je spomenik Svetom Savi, rad Živorada Ciglića. Reč je o monumentalnoj skulpturi, visine tri metra, izvajanoj od crvenog zlatiborskog mermera. Ovo je prva skulptura srpskog arhiepiskopa i najvećeg prosvetitelja sa ove strane Drine, koja je posle mnogo peripetija, zbog komplikovane papirologije, dospela u Bileću. Osvećenju spomenika prisustvovao je i Dragan Čavić, predsednik Republike Srpske.
Učesnici skupa su u Trebinju, na Crkvini, posetili hercegovačku Gračanicu, večnu kuću pesnika Jovana Dučića.
Drugog dana, u Bileći, počeo je sa radom okrugli sto na temu: "Novela u savremenoj srpskoj književnosti". U uvodnom slovu, Jovan Delić je rekao da je Bileća, o Maloj Gospojini, prestonica srpske proze.
Pisanje jednog proznog književnog dela Goran Petrović je uporedio sa pravljenjem gudačkog muzičkog instrumenta. Treba, dakle, odabrati pravu građu. Nije svako deblo pogodno za ovaj posao. Građa za književno delo, odnosno za gudački muzički instrument, mora biti dobra: ni suvarak, ni presna. A onda sleduje majstorski posao –oblikovanje. Petrović je priču uporedio sa violinom, roman sa violončelom, a novelu sa violom. Novela se danas retko piše. A i kada nastane, izdavači, a nekada i sami pisci, proglašavaju je za dužu priču, ili za kratki roman.
Uz šalu da svi propali pesnici postaju prozni pisci, Rajko Petrov Nogo je rekao da je i sam zakoračio u prozu, knjigom "Ječam i kaloper". Podsetio je, potom, da je Crnjanski govorio da je budućnost proze – memoarska književnost, ali ona koja nije tačna. Svoja sećanja Nogo je izvlačio sa ivice zaborava. Odlučio se za glosu, kako u knjizi ne bi bila samo njegova privatna sećanja.
U različitim jezicima, istakao je Svetozar Koljević, novela se različito tumači. U svakom slučaju, ona je nešto novo. Novelu, kod nas, određuje dužina, što nije tačno. Novela mora, pre svega, da ima poentu, odnosno neočekivani obrt. To je ilustrovao primerima iz nekoliko kratkih priča Miroslava Josića Višnjića.
Zbrka u terminologiji
Uz napomenu da je najgora mistifikacija žanrova, čega je u našoj književnosti i među našim piscima bilo, Branko Milanović, kao i Koljević, smatra da je novela sažet, kratki prozni oblik sa obrtom. Takva je, recimo, priča Laze Lazarevića "Prvi put sa ocem na jutrnje".
Miroslav Josić Višnjić je istakao da u našoj terminologiji vlada velika zbrka. Mnoge stvari ne možemo da imenujemo jednom rečju. Njegov "Roman o smrti galerije", iako u naslovu stoji – roman, on naziva novelom. U poslednjih nekoliko godina, dodao je Josić, NIN-ovu nagradu za roman dobile su knjige koje po njegovom mišljenju, nisu romani.
Rade Simović je govorio o scenskom prostoru kao prividu u pričama Petra Kočića i Đura Damjanovića, Milica Jeftimijević-Lilić o noveli kao žanru pogodnom za tumačenje nedokučivosti života i umetnosti, Mićo Cvijetić o novelama nedavno preminulog Milorada Blečića, a Tihomir Petrović o noveli u dečijoj književnosti.
U Gacku je počeo sa radom dvodnevni naučni skup o doprinosu Srba iz Hercegovine srpskoj istoriografiji i kulturi.
Z. Radisavljević
[objavljeno: 23.09.2006.]
