Izvor: Blic, 18.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ritmu nehaja
U ritmu nehaja
U Wiesbadenu imam prelepo potkrovlje. Jednoga dana, po oluji, skapiram da nešto dobuje u ritmu muzike za ples. Krenem da djipam kao luda, sa jednog kraja na drugi kraj potkrovlja, sa sve peškirima, krpama i nekim rkama, ne bih li bujicu vode, koja proizvodi tu čarobnu melodiju, nekako smirila. Usput udarim o par greda, spopletem se o sto, stolice…i tako izubijana, u neko doba bacim pogled u ogledalo. Kad tamo, jedna izbezumljena spodoba, na (plave i crvene) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tufne, tojest ja. Potrpam krpe u veš mašinu, odem u kupatilo da se malo priberem i da previjem rane, kad-opet ista muzika. I tako cele noći. Sutradan, u cik zore, obrnem osiguranje koje plaćam (za slučaj da mi se u gajbi desi slučaj), kad ledeni ženski glas reče da su nadležni, samo ako voda šiklja odozdo, a ne odozgo. To odgore ih ič ne zanima. I tako, ledena žena sledi mene. Obrnem stambeno, prenem lika iz dremke i on mi objasni da bez žurbe napišem molbu, jer su godišnji odmori. Negde ujesen, mogu da očekujem majstore. Objasnim čoveku kako održavanje gajbe plaćam i za vreme svog, a i njihovog godišnjaka, al ništa. Pozovem šeficu i žena ko žena, skapira situaciju u kojoj nije poželjno biti to-što-jesi (žena) i ljubazno mi, koliko odmah, prosledi lika na kuću. Cenjeni pogleda krpe i najlone i taman pomislih da će na krov, kad on-zaglavi na vrata. Proslediće, reče, interventnoj. Čekajući tu brzopoteznu, kiša je padala i prestajala. A ja sam navrat-nanos isfuravala iz kuće da kupim nešto za klopu, ne bih li stigla i pre kiše i pre majstora. Kiša i dalje pada a majstora-nema. Ukoliko se ne pojave odmah, u mojoj gajbi najzad ću imati toliko željeni bazen-od sto kvadrata. Skoro, kao olimpijski. Pa neka mi neko kaže kako se u ovoj zemlji želje ne ostvaruju!
