Izvor: Politika, 04.Nov.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrazi za ukrotiteljem medveda
Jak dokumentarni program ove godine obuhvata nekoliko filmova posvećenih aktivističkim civilnim i umetničkim grupama
Specijalno za Politiku
Beč – Na ovogodišnjem jubilarnom, pedesetom, Vijenalu, malo je šta ostavljeno slučaju, pa je tako i izbor specijalnih gostiju dobro promišljen. Retko se dešava da neko svoj stoti rođendan proslavi u bioskopu, ali kada je legendarni kamerman i fotograf Volf Sušicki u pitanju, tu prestaje svako iznenađenje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Volim i dan danas da pogledam dobar film” – reći će nam, a na pitanje kako se oseća posle toliko godina uspešne, aktivne filmske karijere, reći će skromno: „Imao sam samo ludu sreću. Sve kockice su mi se namestile”. Kockice su se odavno složile kada je pre četrdeset godina sa Majklom Kejnom, takođe specijalnim gostom ovogodišnjeg Vijenala, radio na filmu „Uhvati Kartera” Majkla Hodžesa.
Posle kontroverze izazvane odlukom Ulriha Sajdla da povuče svoje filmove sa glavnog programa Vijenala (od kojih i svoj višestruko nagrađivani „U raju: ljubav”), austrijski film je na festivalu doživeo nekoliko premijera sa projekcijama u udarnim terminima, u poznatom bioskopu Gartenbau. Jedno od pozitivnih iznenađenja je „Čudan slučaj Vilhelma Rajha” Antonina Svobode sa Klausom Marijom Brandauerom u ulozi famoznog austrijskog sociologa, psihoanalitičara i psihijatra.
Solidno vođena priča prati Rajhov trnovit profesionalni put u Americi 1950-ih, od uspona i pada Orgonona – njegove naučne laboratorije i istraživačkog centra u državi Mejn, do nikada nerazjašnjene Rajhove smrti u zatvoru, pokazujući realističnu sliku otežane naučne delatnosti u doba zloglasne Mekarti ere. Antonin Svoboda je snimio kompletan film na engleskom jeziku što je jedan od njegovih hendikepa – veliki deo glumačke ekipe potiče iz Austrije i aura autentičnosti se na momente akustički raspršuje.
Za „The shine of day” rediteljskog dvojca Tica Kovi i Rajnar Frimel, početak uspeha je označila dodela Srebrnog leoparda za najboljeg glumca Valteru Sabelu (po profesiji cirkuski umetnik) na festivalu u Lokarnu. Kovi i Frimel su u toploj, nepatetičnoj storiji o penzionisanom cirkuskom ukrotitelju medveda i bacača noževa koji dolazi u Hamburg da pronađe svog bratanca, poznatog pozorišnog glumca (Filip Hohmajr, takođe glumi sam sebe), uspeli da stvore uzbudljiv paralelni svet u kome dve istinite biografije kreiraju treću, fiktivnu.
Jak dokumentarni program ove godine obuhvata nekoliko filmova posvećenih aktivističkim civilnim i umetničkim grupama: „Vers Madrid” (The Burnung Bright) Silvana Žorža se bavi spontanim demonstracijama u Španiji 15. maja 2011. koje su se raširile po čitavoj zemlji pod nazivom „Movimiento 15-m”, a „Zimo odlazi!”, čiji su autori deset diplomaca Škole dokumentarnog filma i teatra Marine Razbekine, pokazuje anti-Putin proteste u Moskvi pred poslednje predsedničke izbore.
Čest gost Vijenala, američki avangardni reditelj Džejms Bening je uz svoju dokumentarnu trilogiju „One was Boogie Woogie” i neklasičnog „rimejka” klasika Denisa Hopera „Goli u sedlu”, trebalo da predstavi i „Rat”, ovogodišnju produkciju o ruskim aktivistima Vojna, ali je projekcija otkazana iz pravnih razloga. Vojnom se u svome filmu „Sutra” bavi i moskovski reditelj i scenarista Andrej Grijazev koji aktiviste pokazuje intimno, u razgovorima koje vode u svojoj komuni, u planiranju protestnih performansa, ali i u krađi hrane po samoposlugama.
Glavni program obiluje premijerama od kojih izdvajamo „Perlblosom hajvej” Majka Ota, jednog od najznačajnijih predstavnika nove američke nezavisne kinematografije. Priča nastala prema zajedničkom scenariju Ota i Acuko Okacuke koja tumači i jednu od tri glavne uloge, se plete oko prijateljstva dvoje usamljenih mladih ljudi, društvenih autsajdera koji su istrgnuti iz porodičnog života.
Film je urađen u polu-dokumentarnom duhu, sa ubedljivim dijalozima i situacijama. Na fantastične reakcije publike je naišao prvi film iz Saudijske arabije snimnjen posle trideset godina zabrane filmskih delatnosti. „Vađa” je poseban po tome što ga je režirala žena – rediteljka Haifa Al Mansur, koja bez pretencioznosti i teatralnosti u fokus stavlja temu položaja žene u saudijskom društvu kroz finu analizu porodičnih odnosa i jedne tipične škole za devojke.
Marina Rihter
objavljeno: 05.11.2012.
