Izvor: Glas javnosti, 26.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrazi za suštinom
Kultno delo ruskog pisca Mihaila Bulgakova „Majstor i Margarita“, na osnovu kojeg su urađene brojne inscenacije i ekranizacije u celom svetu, dobiće još jednu pozorišnu verziju. U režiji Boška Đorđevića i u dramatizaciji Milene Depolo, predstava će premijerno biti izvedena u okviru „Belefa“ u nedelju, 27. jula, od 21 čas na sceni pozorišta „Boško Buha“.
U razgovoru za Glas javnosti Milena Depolo kaže da je njena namera bila da „od
početka do kraja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ostane verna Bulgakovu“.
- Bilo je veoma izazovno prihvatiti se ovog posla budući da je reč o romanu koji je zaista obiman, ne samo po broju tema kojima se bavi, već i po broju stilova i žanrova koji u njemu postoje. Naravno, sve to u jednom pozorišnom izrazu moralo je da se svede na neki manji broj. Bez obzira na to što se radnja dešava tridesetih godina 20. veka u staljinističkoj Moskvi, veoma brzo se ispostavilo da se mnogo toga, zahvaljujući svevremenosti i univerzalnosti ovog dela, samo „prenelo“ u današnje vreme. Jer, ako se malo detaljnije osvrnemo na našu dosadašnju istoriju, shvatićemo da su nam te teme i takvo stanje svesti veoma poznati - naglašava Milena Depolo.
Inspiracija Rolingstounsima
- Od tri paralelne priče koje spajaju Majstora i Margaritu, meni je najintrigantnija bila ona o đavolu koji dolazi u Moskvu zato što u njoj, na neki način, najbolje možemo da prepoznamo ovo današnje vreme, jer kod nas i dalje postoje zaostaci tog komunizma, pretrpanost birokratijom... Takođe, rekla bih da smo i mi u nekom čudnom stanju svesti kad smo sami sebe proglasili bogovima. U takvoj situaciji, ispada da bi i nama sada bio potreban neki đavo da nas malo vrati nekoliko koraka da bi shvatili da, ipak, nismo bogovi. Jednostavno, to znači da se pomirimo sa svojim ljudskim slabostima i nedostacima. I žanrovski, ja najviše naginjem tome, jer je to neka vrsti satire, ironije, komedije... - primećuje naša sagovornica.
Popularni Bulgakovljev roman, između ostalog, inspirisao je i čuveni dvojac „Roling stonsa“ Mika Džegera i Kita Ričardsa koji su na osnovu njega, krajem šezdesetih godina prošlog veka, napisali i komponovali veliki hit „Simpaty for the devil“, rado slušan i dan-danas.
- Da, znam tu pesmu. Iz ovog romana svaka rečenica može da bude inspiracija za nešto - ističe Milena. - To, s jedne strane, i jeste priča o jednom umetničkom delu koje jedino uspeva da progovori istinu, odnosno priča o tome kako je, u stvari, jedino čovek taj neko ko može da spozna određene stvari. Nisu dovoljni ni đavo ni Bog ukoliko se čovek sam ne aktivira i ne spozna neku istinu, kao Majstor u ovom delu - ukazuje ona i otkriva da će u ovoj predstavi likove Majstora i Pilata igrati isti glumac.
OSAM VERZIJA RUKOPISA
Kultni satirično-fanstastični roman „Majstor i Margarita“ na kojem je Bulgakov radio od 1928. pa sve do svoje smrti 1940. godine, imao je čak osam verzija rukopisa, a prema nekim tvrdnjama prvi naziv mu je bio „Evanđelje po đavolu“. Kompozicija romana se zasniva na paralelizmu dveju osnovnih fabularnih linija - jedna prati događaje u Judeji tridesetih godina n. e, a druga u Moskvi tridesetih godina 20. veka. Za ovo delo, koje je prvi put objavljeno tek 25 godina posle piščeve smrti, kritičari tvrde da pripada samom vrhu ruske literature. Iz njega se i danas često koriste sentence kao što su „rukopisi ne gore“, „drugorazredna svežina ne postoji“...
- To smo napravili kao neku vrstu veze, jer Majstor je i napisao taj roman o Pontiju Pilatu. Nismo hteli da idemo na to da je on baš njegova reinkarnacija, već kao da među njima postoji neka vrsta transcedentalne veze. To postoji i kod Bulgakova jer oni izgovaraju iste replike, obojica imaju iste muke sa nesanicom... Takođe, preklapanje smo uradili i kod Volanda i Isusa gde su njih dvojica dve strane jedne iste sile koja ljude budi na ovaj ili onaj način - naglašava Milena Depolo.
Reditelj Boško Đorđević, u izjavi za naš list, ocenjuje da je Bulgakovljevo delo „večito aktuelno“, a kao jedan od primera navodi „slučaj“ kada ljudi zaborave na boga.
Bulgakov je uvek aktuelan
- Tada postanu dovoljni sami sebi, pomisle da oni upravljaju svime i jednostavno se otuđe od neke svoje suštine. E, onda dođe đavo da ih na neki način nauči pameti i osvesti. Na istom tom putu, kao paralelna, ide priča sa Isusom u Jerusalimu, gde on, na drugi način, principima dobra oplemenjuje neke surove ljude... Iako je predstava, slobodno možemo da kažemo religiozna, ona je i antidogmatska jer je, onako istinski, na putu traganja za nekom suštinom i nečim što bi religija, u stvari, i trebalo da radi - tvrdi Đorđević i dodaje da će u predstavi biti korišćeni mađioničarski trikovi da bi se što bolje dočarala mističnost romana Mihaila Bulgakova.
Majstora i Pilata igra Branislav Trifunović, Margaritu Milena Predić, Volanda i Isusa Goran Šušljik, a u podeli su i Miloš Vlalukin (Korovjov), Nemanja Oliverić (Bezdomni), Nikola Vujović (Azazelo), Katarina Marković (Behemot), Marija Milenković (Hela), Milena Nikolić (Natašta - Margaritina sluškinja), Igor Trifunov (mađioničar)...
Scenografiju je uradila Janja Valjarević, kostime je kreirala Ivana Vasić, a muziku, koju će izvoditi horovi i simfonijski orkestar, komponovao je Dušan Petrović Šane.
Reprize su 28. i 29. jula, a od oktobra meseca, „Majstor i Margarita“ biće na redovnom repertoaru Zvezdara teatra koji je, sa Belefom, koproducent ove predstave.
