Izvor: Politika, 23.Dec.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrazi za detinjstvom
Izložba u Leopold muzeju pokazuje rezultate naše potrošačke histerije koja, za decu Afrike, Azije i Latinske Amerike koja odrastaju u krvavom radu, bez igračaka i smeha, nema mnogo samilosti
Od našeg dopisnika
Beč – Humanitarna zvona na zapadnoj hemisferi svojom zvonjavom privlače pažnju jednom godišnje, upravo u vreme opsednutosti božićnom kupovinom. Svakog novembra pred paljenje prve adventske sveće, u poštanskim sandučićima svakolikih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << domaćinstava počinju da se pojavljuju apeli raznih humanitarnih organizacija na čovečnost i velikodušnost.
Bez obzira na limitiran budžet jednog prosečnog evropskog domaćinstva, u koje se sigurno ne ubraja dva odsto bezbrižnih milionera, ostavljen nam je izbor šta i koliko možemo priuštiti sebi ili svojoj porodici. To, na žalost, nije slučaj sa većim delom populacije naše planete, koji živi u ekstremnom siromaštvu i koji je prinuđen da najradosniji hrišćanski praznik slavi uz komad kukuruznog hleba, u najvećoj oskudici i patnji. Naša podsvest to zna iako svest ono najgore ignoriše, te nam se o Božiću, prazniku sa jasnom porukom, ruka lakše lati novčanika i pokoja parica kane u šešir uličnog muzikanta.
U Leopold muzeju, smeštenom u gradu koji je svečano okićen od temelja Hofburga do vrha Rathausa i ispunjen svojim čuvenim božićnim bazarima, nad kojima se zavodljivo talože oblaci kuvanog vina začinjenog karanfilićem, otvorena je izložba „Bambus, lim i šuplje tikve” koja je moralni podsetnik da ima onih kojima je zaista mnogo gore. Izložba pokazuje rezultate naše potrošačke histerije koja, za decu Afrike, Azije i Latinske Amerike koja odrastaju bez detinjstva, u krvavom radu, bez igračaka i smeha, nema mnogo samilosti. „Komercijalna produkcija – dečji rad”, „Umetnost reciklaže”, „Globalizacija”, „Snovi i strahovi” i „Od žice do klipa kukuruza”, teme su kojima se bave kuratori Fric Trup i ko-kuratori Ivan Ristić, Angelika Kaclberger i Anita Gec-Vinkler. Pokrovitelj izložbe je austrijski ogranak Unicefa.
Kada uđe na izložbu, pravo sa jednog od štandova božićnog bazara, i gledajući u fotografije polugole i bose dece koja pokušavaju da sebi stvore komad detinjstva, ciničnom duhu bombardovanom humanitarnim kampanjama padne na pamet Artur Dent iz Daglasovog „Autostopera kroz galaksiju”, koji želi da spasi delfine ne znajući da su ovi nestali sa lica zemlje, jer – biti velikodušan jednom godišnje nije isto kao biti čovečan čitavog života.
Naslov „Bambus, lim i šuplje tikve” odnosi se na tri od nekoliko priručnih materijala od kojih deca iz najsiromašnijih zemalja izrađuju svoje igračke maštajući o autićima, helikopterima, lutkicama i o savremenom luksuzu. Kabriolet napravljen od konzerve sardina i zatvarača od koka-kola flaša, kamion od gumenih sandala i palminog drveta, vokmen slušalice sačinjene od žice, autobus od isklesanog kamena, „stereo uređaji” i „motori” od istesanog drveta, instrumenti od starih limenki, samo su neki od eksponata igračaka kojima se igraju deca trećeg sveta. Većinu izrađuju sama ili uz pomoć roditelja, a neka žive od prodaje svojih tvorevina turistima.
Igračke koje je etnolog dr Fric Trup doneo sa svojih proputovanja po Africi, Aziji i Latinskoj Americi, narasle su do kolekcije od preko tri stotine eksponata iz dvanaestak zemalja trećeg sveta. Tokom godina, Trup je prikupio i značajnu foto i filmsku dokumentaciju koja pokazuje život dece iz tih sredina. Mnoge potresne, a poneke i pune optimizma.
Da bi javnosti bolje razjasnili težinu problema nemaštine i nehumanih uslova u kojima živi veliki broj današnje dece, Leopold muzej i pokretači izložbe organizovali su niz predavanja i radionica za decu i odrasle. Akcenat je stavljen na nadu i snalažljivost siromašnih mališana, a publici je upućena jasna poruka da bi odgovor na pitanje kako vratiti detinjstvo deci koja ga nikada nisu okusila trebalo da bude prioritet savremenog društva.
Sve to se može videti i doživeti do 3. februara dolazeće godine.
Marina Bauer
[objavljeno: 24/12/2009]
.jpg)
