Izvor: Politika, 28.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrazi za Zavetnim kovčegom
Zaista se u naše vreme organizuju ekspedicije koje tragaju za Zavetnim kovčegom. Za jevrejski narod on je važniji nego za hrišćane, čak i ne kao religijski, već kao politički objekat, kaže španski pisac Huan Gomes- Hurado
Hrabra novinarka Andrea Otero učestvuje u arheološkoj ekspediciji „Mojsije”, u pustinji Jordana, u nadi da će dobiti eksluzivnu priču o iskopavanju izgubljenog Zavetnog kovčega. U međuvremenu otkriva da se među članovima ovog tima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nalaze i pripadnici različitih tajnih službi i počinje borba na život i smrt. Da bi priča novog romana „Ugovor sa Bogom” mladog španskog pisca Huana Gomesa- Hurada (1977. Madrid) bila još uzbudljivija i komplikovanija on je vraća u vreme Drugog svetskog rata, i prikazuje zloglasnog nacističkog doktora Grausa, koji od jednog jevrejskog bračnog para krade staru porodičnu relikviju. Na neki volšeban način ovi događaji dolaze u vezu sa složenom sadašnjicom, špijunskim službama i islamskim fundamentalizmom.
Hurado je nedavno prvi put boravio u Beogradu kao gost svog izdavača „Lagune”, a povodom predstavljanja svog novog romana. Knjigu je prevela Neda Vasić. Hurado je debitovao romanom „Božji špijun”, koji je doživeo svetski uspeh i bio objavljen u čak četrdeset zemalja, a kod nas ga je štampala takođe „Laguna”. Povodom „Božjeg špijuna” sa Huradom smo pre par godina objavili ekskluzivni intervju. Sada, u razgovoru za naš list, ovaj srdačni Španac, koji uspešno izgovara i neke od srpskih reči, otkriva detalje svoje nove knjige, svog načina rada i razmišljanja.
– Ovo nije nastavak mog prethodnog romana. „Ugovor sa Bogom” potpuno je nova priča, s tim što se pojedini likovi iz „Božjeg špijuna” pojavljuju ponovo. Tu je sveštenik Entoni Fauler, Amerikanac, dvostruki agent CIA i Svete alijanse. Lik novinarke dnevnika „El Globo” Adree Otero, koji u prvom romanu nije imao važnu ulogu, sada je jedan od vodećih. Sada je sazrela i postala je vrlo odvažna u svom poslu. Dospeva u ekspediciju koja u pustinji u Jordanu traga za Zavetnim kovčegom. Zaista se u naše vreme organizuju ekspedicije koje tragaju za Zavetnim kovčegom. Za jevrejski narod ovaj kovčeg mnogo je važniji nego za hrišćane, čak i ne kao religijski, već kao politički objekat, objašnjava Huan Gomes- Hurado.
Kaže da se u romanu kritički odnosi prema svim suprotsavljenim stranama. Ukazuje na pesmu Sema Kina „Stvaranje neprijatelja”, koja se kao moto romana nalazi na početku, i na neki način najavljuje ono o čemu će biti reči.
– Ova Kinova pesma vrlo je moćna i govori o mehanizmu stvaranja neprijatelja. Demonizovati nekoga znači iz sebe na njega projektovati ono najgore, do te mere da omraženi na kraju postaje neprijatelj Boga, primetio je Hurado. Zatim je otkrio neke od pojedinosti svojih istraživanja i priprema za svoje knjige, zbog kojih često putuje i susreće zanimljive ljude:
– Kada sam istraživao građu za svoj prvi roman, putovao sam u Vašington, i razgovarao sa profajlerima koji su mi pomagali u tome da izgradim likove Paole Dikanti i oca Faulera. Posle završenog posla pozvao sam ih na večeru. Razgovarali smo o svemu, o muzici, o sportu i filmovima, i jednome od njih sam rekao da mi je omiljeni film, prvi iz serijala o Indijani Džonsu „U potrazi za izgubljenim kovčegom”. On mi je otkrio frapantan podatak o tome da ljudi iz FBI, CIA i NASA stvarno imaju tajni protokol u slučaju da neka od ekspedicija koja traži Zavetni kovčeg bude uspešna. Smatrao je da bi ovakav događaj pokrenuo nemire i imao „domino efekat” na Bliskom istoku, koji bi mogao da dovede do Trećeg svetskog rata. Dobio sam ideju za priču o potrazi za Zavetnim kovčegom i želeo sam još više da istražim ovu temu.
Po Huradovom mišljenju događaji iz Drugog svetskog rata i sadašnja Bliskoistočna kriza očigledno su povezani, da nije bilo holokausta, ne bi bilo Izraelske države, a zatim ne bi bilo ni konflikata na Bliskom istoku.
– Želeo sam u svojoj priči da povežem te događaje. Za ovaj roman nije bilo neophodno spominjanje Vatikana, ali sam to ipak učinio zbog lika oca Faulera. Pošto sam Vatikan „upleo” i u prethodnu knjigu, neki španski kritičari duhovito su primetili da mi treba dati književnu nagradu ukoliko ga u trećem romanu ne spomenem. Poznajem neke ljude iz Svete alijanse od kojih sam čuo o stvarnim događajima, a koje sam morao da „prilagodim” životu kako bi mi čitaoci uopšte poverovali. Međutim, upravo sam od Vatikana dobijao kritike kada sam pisao o svešteniku koji zlostavlja decu, ali kritike izostaju kada pišem o islamskom fundamentalizmu, kaže mladi Španac, koji u naslovima svojih romanesknih priča značajno spominje i Boga.
– Naslov „Ugovor sa Bogom” kritički se odnosi prema muslimanskom fundamentalizmu i terorizmu, a razmišljao sam i o konceptu raja na pomalo ironičan način. Hrišćani treba da slede deset Božjih zapovesti, a možda za neke islamske ekstremiste zadobijanje rajskog naselja, u kojem će uživati uz sedmedeset dve divne device, znači na primer napasti američke kule bliznakinje. To je poražavajuće za hrišćanski mentalitet. Međutim, ugovor sa Bogom predstavlja i pronalaženje Zavetnog kovčega.
Hurado sebe na neki način smatra naslednikom američkih bestseler pisaca, brzine i uzbudljivosti proze Kena Foleta, Tomasa Harisa i Stivena Kinga, koja kao da se vrtoglavo kreće po nekom opasnom toboganu. U isto vreme teži nečemu osobenom, preko čega može čitaocu da prenese svoju poruku. Po tome je, kaže, evropski pisac.
– U stvari pokušavam da napravim mešavinu ta dva uticaja, američkog i evropskog, kako bi moji čitaoci prošli kroz sva uzbuđenja, rušenja aviona, putovanja u antičke katakombe, ekspediciju u pustinju, napade islamskih fundamentalista, žene koje spavaju sa ženama, i da bi se na kraju, zbog mog kritičkog stava prema svemu, osećali i mudrijima, primećuje Hurado, uz svoj „Indijana” osmeh, dodajući: „to je to”, na srpskom.
Marina Vulićević
[objavljeno: 29/06/2009]
.jpg)
