Izvor: Večernje novosti, 22.Apr.2015, 07:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U podne prodaju "Avala film", filmske studije i prava na više od 800 filmova!
PRIVREDNI sud i stečajni sudija odbili su zahtev Jugoslovenske kinoteke da se iz aukcije "Avala filma" izuzmu producentska i koproducentska prava na filmski fond nekadašnjeg srpskog Holivuda. Zbog toga će se u sredu, u "paketu" sa filmskim studijima, prodavati i prava na 220 igranih i više od 600 dokumentarnih filmova. Saopštenjem se u utorak oglasilo Ministarstvo kulture, koje je četiri godine tvrdilo da nije nadležno za "Avala film". U njemu se kaže da je "Ministarstvo preduzelo sve neophodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << korake u okviru svojih nadležnosti, radi zaštite kulturnih dobara u postupku prodaje 'Avala filma'. Podsećajući da je početkom 2012. Agencija za privatizaciju predala sav zatečeni filmski fond Jugoslovenskoj kinoteci, u saopštenju se navodi da je Kinoteka imala apsolutni uvid u to koji filmovi čine stečajnu masu, kao i mogućnost da, na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, reaguje i donese rešenje kojim se građa "Avala filma" proglašava za kulturno dobro od velikog značaja. Prema mišljenju Ministarstva, Kinoteka je propustila i da pokrene proceduru da jedan deo filmova dobije najviši stepen zaštite i bude proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog značaja: "Po oglašavanju prodaje 'Avala filma' u stečajnom postupku, Ministarstvo kulture i informisanja uputilo je Jugoslovensku kinoteku kako da podnese zahtev nadležnom veću Privrednog suda u Beogradu radi donošenja privremene mere kojom bi se iz postupka prodaje 'Avala filma' izuzeli filmski fond, odnosno producentska prava na ovom fondu, sve do stvaranja punih pretpostavki da Jugoslovenska kinoteka, na osnovu člana 119 Zakona o kulturnim dobrima, kupi ovaj fond po pravu preče kupovine", stoji u saopštenju. Ministarstvo kulture ističe da je začuđujuće što Privredni sud to nije prepoznao, ali i da će Ministarstvo sprovesti vanredni nadzor nad sprovođenjem Zakona o kulturnim dobrima u ustanovama koje obavljaju poverene poslove.KUPCI AMERIKANCI I FRANCUZI JEDNO od najzanimljivijih pitanja svakako je ko su kupci "Avala filma". Kako "Novosti" saznaju, dokumentaciju za učešće na licitaciji "Avala filma" otkupila su tri potencijalna kupca. Nezvanično, među njima su konzorcijum Mid Europa Rartners (MEP) i EBRD (poznati kao vlasnici najvećeg kablovskog operatera SBB), i konzorcijum "Filmski put". On je, kako se tvrdi, jedini položio depozit neophodan za učestvovanje na današnjoj aukcijskoj prodaji "Avala filma". Reč je o kompaniji iza koje stoji američki i francuski kapital, kao i neke banke koje su spremne da prate novu investiciju. Kupovina "Avala filma" je, kako se čuje u ovoj kompaniji, poslovni plan koji se bazira pre svega na najavljenom zakonu o poreskim olakšicama za strane producente koji snimaju u Srbiji, i da je rukovođena isključivo interesima ulaganja u filmsku industriju. Višegodišnja agonija "Avala filma" u sredz će se završiti kao kolateralna šteta po srpsku kinematografiju. Apeli kulturne javnosti i filmskih radnika, kao i reditelja i poslanika Srđana Dragojevića (koji je u Skupštini, poslednje dve godine postavljao poslanička pitanja o "Avala filmu"), nisu doneli nikakav rezultat. Dragojević, kako je izjavio "Novostima", ne želi više javno da govori o "Avala filmu". U čitavom ovom "slučaju" postoji mnogo paradoksa - Agencija za privatizaciju obavila je popis i filmsku građu koja može biti kulturna baština i predala je na čuvanje Kinoteci. Po Zakonu o kinematografiji, ti filmovi nalaze se na trajnom čuvanju u Arhivu Kinoteke, i njih štiti Zakon o zaštiti kulturnih dobara. Zato je nejasno kako su Privredni sud i Agencija došli do prava za prodaju koja se odnose na producentska, autorska prava, jer su mnogi od filmova snimljeni u koprodukciji sa preduzećima iz bivše Jugoslavije. Jedan od najnovijih paradoksa "stigao" je Jugoslovenskoj kinoteci iz Ministarstva kulture. U dopisu se kaže da je formirana komisija koja će u sredu u 10 sati (prodaja "Avala filma" zakazana je dva sata kasnije), obaviti nadzor kako se u Arhivu Kinoteke čuvaju filmovi iz ovog fonda! REDITELj MARKOVIĆ: SKANDALOZNO DEMANTUJUĆI Dejana Milovanovića iz Agencije za privatizaciju, koji je na skupštinskoj sednici Odbora za kulturu 7. aprila izjavio da otkada je otvoren stečajni postupak nije bila pokrenuta nikakva zvanična inicijativa filmskih radnika i udruženja da se pronađe optimalno rešenje, reditelj Goran Marković kaže: - Još 2010, kao savetnik tadašnjeg ministra za kulturu, zajedno sa direktorom Jugoslovenske kinoteke i direktorom FCS, postavio sam pitanje "Avala filma". To je bilo pre objavljivanja predstečajnog postupka. Kada sam načuo da će do toga doći, išao sam sa kolegama u Agenciju za privatizaciju, svađao se, stavljao primedbe. Ovo što se sada čuje su same neistine. Jednostavno, neko je odlučio da se "Avala film" proda, i to se sprovodi na skandalozan način, jer država prebacuje odgovornost na druge ljude - ističe Marković. DRAŠKO REĐEP, PREDSEDNIK UO FONDACIJE "ALEKSANDAR SAŠA PETROVIĆ": ZASTRAŠUJUĆE PO rečima Draška Ređepa, predsednika UO Fondacije "Aleksandar Saša Petrović", prodaja producentskih prava na filmski fond "Avala filma" predstavlja zastrašujuću vest. - Saša Petrović je čeonim delom svog filmskog opusa neprikosnoveno i zauvek ugrađen u "Avala film", proslavivši s njenim amblemom srpsku kinematografiju u planetarnim razmerama. Užasnuti smo da će u kontejner našeg prizemnog i glupog polumraka, u genocidni zaborav, možda otići remek-dela naše umetnosti, našeg bića, našeg mentaliteta. U poređenju sa tom, sve opasnijom a bliskom pretpostavkom, gotovo ciničnom, da neko potiho, a opako, pod tepih sklanja našu vlastitu sramotu dok "lije" krokodilske suze zbog vandalskog uništenja neprocenjivih spomenika civilizacije i kulture na Srednjem istoku, a i drugde, priča o "Avala filmu" je još tragičnija. Nije moguće imati dva aršina - za sumorna događanja na košutnjačkoj, u svetu tako dobro poznatoj adresi, i za skrnavljenja negde drugde - ističe Ređep za "Novosti". Ređep i ljudi okupljeni oko Fondacije smatraju da čuđenje javnosti nije dovoljno, i da je "lek od smrti jedino u statusu opravdane, povlašćene zaštite ostvarenja koja čine čast i ponos nacije, Evrope, sveta": - Naš protest nije upućen kao zahtev za isticanje crnih barjaka nad još jednom nesrećom koja preti da nas zadesi, nego kao upozorenje na naš moral, ali i na našu sveprisutnu dvoličnost u odlučivanju. Ova stvar nije lična. Ni bezlična. Ona je u prepoznavanju straha da uskoro "Skupljača perja" i drugih Sašinih ostvarenja iz fundusa "Avala filma" možda biti neće - smatra Ređep.
Nastavak na Večernje novosti...
