Izvor: Politika, 11.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U očekivanju skela
Uvežbaćemo se da se iselimo za dva meseca neviđenom brzinom, ističe Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu
Pisana izdanja predstavljaju jedan od važnijih aspekata promocije muzejskih kolekcija u javnosti. Narodni muzej u Beogradu je oduvek imao ozbiljnu izdavačku delatnost. Međutim, poslednjih godina, zbog nedostatka novca, ova muzejska praksa je zanemarena. Akcenat je stavljen na male prateće kataloge, a ne na kapitalna izdanja koja bi ostala kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pouzdana, stručna informacija o kolekcijama i osnova za dalja istraživanja.
– Kada sam 2003. godine došla na mesto direktora, napravili smo novi uređivački odbor. Prvo smo se dogovorili koje serije želimo da nastavimo, kako treba da izgledaju i šta treba da sadrže. Izdavačka delatnost je morala da se pod hitno promeni – ističe Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu.
Uređivački odbor je nastavio sa štampanjem kataloga zbirki Narodnog muzeja. Tu su i monografije iz pojedinih oblasti, studiozni katalozi muzejskih i pratećih izložbi. Objavljena je i jedna publikacija iz nove edicije "Muzejske godine" koja se bavi istorijatom Narodnog muzeja. U planu je da se u toku sledeće godine objave još dve knjige. Uređivački odbor je zadržao seriju "Muzeološke sveske" koja tretira probleme iz muzeologije, kao i popularnu ediciju iz riznice Narodnog muzeja.
– Promenili smo neke formate i uobličili svaku od tih serija. Sada sve izgleda drugačije jer su se promenila pravila dizajna štampanih stvari. U ovoj godini smo objavili desetak vrlo ozbiljnih publikacija iz različitih serija, od monografskih kataloga izložbi kakav je "Čarolija ćilibara", preko naše periodike, pa sve do sveske za arheologiju, dok će sledeće godine biti zastupljenija istorija umetnosti. Zatim, tu je časopis "Diana" koji se bavi preventivnom zaštitom i konzervacijom, i periodika "Numizmatičar". Posle 162 godine objavljena su i dva studijska kataloga o numizmatici, a planira se i objavljivanje kataloga nakita iz Novog brda, monografije o Svetilištu Lepenskog vira, kao i o kasnoantičkoj gleđosanoj keramici i bronzanim posudama – objašnjava naša sagovornica. Prema njenim rečima, ranije se dešavalo da iz štampe izlaze publikacije koje nemaju recenzente. Međutim, to se više neće dešavati jer se svakom izdanju prilazi sa velikom posvećenošću i ozbiljnošću.
– Želim da do 2010. godine, kada očekujemo i kraj radova, imamo veliku knjižaru sa što više kataloga zbirki koji će biti dostupniji široj javnosti. Kada se pomene Narodni muzej, ljudi obično pomisle na slike. Zaboravlja se koliko tu još ima bogatstva u arheologiji, srednjem veku, koliko ima slika umetnika u nacionalnom slikarstvu koji nisu toliko poznati, a koje vredi revalorizovati i dati im mesto koje zaslužuju. To nam je glavni pravac, kazuje Cvjetićanin.
Prema odluci novog uređivačkog odbora, štampaju se kompletno nove publikacije na stranom jeziku. Direktorka Narodnog muzeja ponosna je i na saradnju sa Balkanološkim institutom SANU, a kao plod ove saradnje objavljena je knjiga "Sa bedekerom po jugoistočnoj Evropi". Uz pomoć izdavačke kuće "Klio" objavljene su i publikacije "Muzej i publika" i "Virtuelni muzej". Uredništvo namerava da u saradnji sa "Kliom" prevodi stručnu literaturu i da to bude povod za organizovanje seminara u Narodnom muzeju o određenoj temi. Radovi sa seminara bi se potom objavljivali u ediciji "Muzeološke sveske". Ova izdanja se šalju svim muzejima u Srbiji, kao i na adrese više od 400 institucija u inostranstvu.
– Očekujemo da 2007. godine budu objavljeni Katalog zbirke jugoslovenske skulpture i drugi deo Kataloga krstova iz srednjovekovne zbirke, od 15. do 18. veka. Pripremamo i monografiju o Muzeju kneza Pavla pošto se Narodni muzej nekada upravo ovako zvao. Nalazio se u zgradi u kojoj sada sedi predsednik države. Pripremamo i monografiju o Lazaru Trifunoviću koji nije bio samo naš poznati istoričar umetnosti i likovni kritičar, već i direktor Narodnog muzeja. U njegovo vreme, šezdesetih godina prošlog veka, urađena je jedina adaptacija zgrade za muzejske potrebe. Očekuje se i izdanje "Zbirka Dunjić" i jedna publikacija koja bi trebalo da bude iznenađenje.
– Voleli bismo da ovu fazu Narodnog muzeja, pre građevinskih radova, završimo sa katalogom odabranih predmeta iz zbirke Šlomović. Izdaćemo i katalog zlatnog i srebrnog kasnoantičkog novca. Spremaju se još neke monografije o posebnim lokalitetima ili fenomenima. Pokušavamo i da neki materijal elektronski obradimo, recimo ilustrovani popis zbirke Galerije fresaka. Nažalost, nećemo stići za ovu godinu da uradimo elektronsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, ali se iskreno nadamo da ćemo ovaj projekat ostvariti iduće godine – sa optimizmom priča Tatjana Cvjetićanin, dodajući da je Muzej uspeo da mnoge publikacije objavi sopstvenim sredstvima.
I, na kraju, pravi kuriozitet za naše prilike: izložba Narodnog muzeja "Nepoznata priča u modernoj umetnosti", koja je gostovala u Japanu, ovoj nacionalnoj ustanovi kulture donela je značajnu zaradu, što je poduhvat vredan pohvale.
-----------------------------------------------------------
U potrazi za novcem
– Da bismo 2010. godine otvorili vrata Muzeja moramo da imamo sve vodiče, uključujući i vodiča za decu, ali i prateće publikacije, a na tome mora ozbiljno da se radi. Projekat ćemo završiti krajem februara. Sledeći korak je pribavljanje svih dozvola i saglasnosti, a to može da traje od 30 dana do tri meseca. Računamo da je jun poslednji rok kada ovde moraju da stoje skele i da započnu radovi. Nadamo se da ćemo uspeti da za tri meseca dobijemo neophodne saglasnosti, a to sve pod uslovom da zaista krene finansiranje radova. Moramo da iselimo zaposlene, kolekcije, kancelarije... Ne smete da krenete da to radite dok niste sigurni da imate pare za radove. Uvežbaćemo se da se iselimo za dva meseca neviđenom brzinom. Sve ću se više baviti rekonstrukcijom i traženjem novca – ističe Tatjana Cvjetićanin.
Isidora Masniković
[objavljeno: 11.12.2006.]
