Izvor: Politika, 30.Jan.2015, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U novom Kulturnom dodatku u subotu, 31. januara čitajte:
ZAPIS IZ TEHERANA
Persijski teatarski leteći tepih
Gradski teatarski kompleks
Simbolično, 33. Fađr internacionalni teatarski festival se odigrava u mesecu kada je započela revolucija, ali, na štampanom materijalu festivala nema bilo kakvih ideoloških odrednica. Glumice i na sceni imaju pokrivenu glavu (ovlaš stavljena marama preko dela kose, vidi se celo lice), što je ipak manji problem od onog da je dozvoljen samo kratkotrajni dodir žene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i muškarca (mogu da odgurnu jedno drugo u nekom afektu ili sl.), ali dugotrajni dodir koji prate emocije apsolutno nije moguć. Zbog toga je iranski teatar u većini slučajeva izrazito verbalnog karaktera
Željko Hubač
---------------------------------------------------
NAUKA I FILMSKA FANTASTIKA
Interstellar, Bordžije i pogubni nedostatak ekološke svesti
Milan Ćirković
Nolan nam prikazuje oluje prašine, nagle promene klime i nestanak mnogobrojnih poljoprivrednih kultura kao posledice pandemija – a može se iz dostupnog scenarija razložno pretpostaviti – i bioterorizma. Čak i ako kritičare ubedite da priznaju da katastrofički svet prikazan u Nolanovom filmu nije baš tako nebulozan kako naivnima izgleda, oni se obično povuku na rezervni položaj: ta ekološka situacija nije, naime, dovoljno „objašnjena”
Milan M. Ćirković
---------------------------------------------------
INTERVJU
Minimalizam je u meni našao idealnu rezonantnu kutiju
Muzički luk po uzoru na Palestrinu: Vladimir Tošić (Foto Aleksandar Radoš)
U trenutku kada sam komponovao „Melanž” (1975), nisam ni znao da takav stil postoji u svetu. Sasvim je sigurno minimalistička muzika – nastala sredinom šezdesetih godina prošlog veka u Americi – i dalje veoma širok i otvoren prostor za nova i dalja istraživanja. Jedan od očiglednih dokaza za to je ogromna popularnost Filipa Glasa i Stiva Rajha u svetu, kaže kompozitor Vladimir Tošić
Zorica Premate
---------------------------------------------------
POVRATAK U BUDUĆNOST
Žudnja za kulturom
Da li su te male pobede duha tek prolazne stanke u pobedonosnom ratu prostote, srebroljublja i površnosti? Ili pokazuju da su vojske duhovnosti još kadre da iskoriste makar i najmanju priliku da se odupru izopačenim borcima i nazgulima u službi mračnog gospodara – novca. Zavisi. Redovi za pozorište su zapravo plod uspešne marketinške akcije jedne banke. Grabljenje NIN-a posledica je odlično složenog i možda neponovljivog svečanog broja. Dokumentarci povodom veka Velikog rata takođe su možda pojedinačan događaj. Opsada Sajma knjiga opire se logičnim objašnjenjima
Predrag J. Marković
---------------------------------------------------
PUBLICISTIKA
Profesija ratni reporter
Da li ste se ikada zapitali ko su ti ljudi koje ne vidite dok gledate njihove snimke: u unakrsnoj vatri, dok oko njih fijuču meci ili se obrušavaju granate, kamera na ramenu ne podrhtava. Stoje kao da su impregnirani, samo da bi u svet odaslali verodostojno TV ili foto svedočanstvo strahota u čijem su epicentru. Veljko Đurović je svojom kamerom svedočio o mnogim konfliktima poslednjih decenija a onda je napisao ovu sasvim jedinstvenu knjigu za naše prostore
Boško Jakšić
---------------------------------------------------
AUTO-STOPERSKI SUSRETI SA SAMIM SOBOM
Savetnik za ukus u pisanju
Tibor Varadi (D. Stojanović)
Tibor Varadi je svirao klavir, govorio nekoliko jezika, bio ugledni profesor međunarodnog prava, ali je lagano zapuštao svoj pisalački rad. Lagano je zaboravljao na knjige kao što su one koje je dotad bio objavio – „Zarnije sam život najbolji provod”, „Tajna mišjesive sobe”, „Mit i moda”, a sve više ispisivao debele knjige zakona i njegovih tumačenja
Božidar Mandić
---------------------------------------------------
IZLOŽBA U NBS
Minijatura na zrnu graška
Marija Antoaneta je podsticala proizvodnju ovakvih knjiga jer je htela knjigu koja se može staviti u rukavicu: sa izložbe u NBS
Zbirka minijaturne knjige Narodne biblioteke Srbije trenutno broji oko 200 naslova. Najviše je beletrističkih knjiga – Gorski vijenac, pesme Edgara Alana Poa, Alfreda de Misea, Miroljuba Todorovića, Srečka Kosovela, Franca Prešerna, haiku pesnika, kratke priče Miroslava Josića Višnjića, Dositejevo Pismo Haralampiju, bajke Šarla Peroa... Marija Antoaneta je podsticala proizvodnju minijaturnih knjiga jer je htela knjigu koja se može staviti u rukavicu
Dejan Vukićević
---------------------------------------------------
39. SAJAM UMETNOSTI U BOLONJI
Bele noći savremene art-scene
Neobično tkanje atlasa u radu Mone Hatoum
Nestabilnost monetarnog tržišta i pad vrednosti nekretnina i plemenitih metala navele su i dosad nezainteresovane ulagače na mogućnost ulaganja u umetnost, čulo se na najstarijoj smotri umetnosti u Italiji, koja je ove godine okupila 210 galerija
Lazar Vujić
Kulturni dodatak
objavljeno: 30.01.2015.
.jpg)
