Izvor: Danas, 18.Nov.2015, 00:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U muzici nema ispravnog i pogrešnog
Vizionar, muzički revolucionar i godinama dobri duh njujorške avangardne džez scene, Vilijam Parker, dolazi prvi put u Beograd. Ovaj nastup je posebno uzbudljiv, jer je na njemu mesecima radila grupa naših samoorganizovanih džez entuzijasta, skupljajući sredstva i znanje da bi doveli svog heroja... I tako večeras u REX-u, zahvaljujući predanom radu tzv. malih ljudi iz publike, konačno imamo priliku da se i sami uverimo u veličinu pojave Vilijama Parkera.
Možete li >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << da se za početak prisetite svog detinjstva u Njujorku, stila života i muzike koja je sve to pratila? Ko je bio vaš prvi muzički heroj koji vas je inspirisao da se latite svog instrumenta i posvetite život muzici? Koji su to prvi koncerti, ploče ili radio nastupi koje nikada nećete zaboraviti?
- Odrastajući u socijalnim zgradama, dignutim za siromašne, slušali smo džez i preko radija, a zatim i zahvaljujući mom ocu koji je mnogo voleo Djuka Elingtona. Pop muzika tog doba bila je soul, dakle zvuk izdavačke kuće Motown, The Temptations, The Four Tops, Džejms Braun, Kurtis Mejfild... ali je najveća i najvažnija muzika koju sam pratio bila ona koju su zvali džez, a uz to i filmska muzika, što su je ostavili veliki kompozitori Moris Žar, Džon Bari, Džeri Goldsmit, Elmer Bernštajn. Moj Grad kakav sam poznavao bio je posle toga za mene kao nov grad, svaki dan mi je bio pun novih iskustava. Ali, da, ono što si mogao da čuješ svuda okolo u Njujorku, bila je pop-soul muzika raznih autora.
Zato bi svako veče kod nas kući moj otac pustio Elingtona uživo na Newport festivalu 1956, i to numeru "Diminuendo and Crescendo in Blue”, i mi bismo onda igrali na tu muziku svaki put kad bi se on uveče vratio sa posla, kao i na muziku Kolmana Hokinsa, Bena Vebstera, Dona Bajasa. Potom sam otkrio ploče MJQ i usput one Orneta Kolmana, pa potom Sesila Tejlora, Džona Koltrejna, Alberta Ajlera, Frenka Rajta, Arčija Šepa, Meriona Brauna, Milforda Grejvsa, Alana Silve, i svih tih momaka sa izdavačke kuće ESP. Ništa od toga neću nikad zaboraviti. Sve to je bilo čudesno lepo i tako puno života.
Kako ste se podučavali svom instrumentu, ko su bili vaši prvi učitelji? Šta mislite o sadašnjem načinu učenja muzike, koji je sve više institucionalizovan?
- Prvi kontrabasista koga sam sreo bio je Čarli Hejden, ranih sedamdesetih u Njujorku, i on mi je preporučio da sviram uz ploče. Moj prvi učitelj bio je Pol Vest, a potom Ričard Dejvis, Milt Hinton, Art Dejvis, Džimi Garison, kao i Vilbur Ver. Najpre sam sa 10 godina počeo da učim da sviram trubu, onda čelo sa 15-16, a tek sa 18 sam se prebacio na bas. Ali najveći deo mog obrazovanja došao je kroz sviranje na pozornici. Svirao sam u duetu sa bubnjarem Bilijem Higinsom, a rano sam počeo da nastupam i sa Rašidom Alijem, Čarlsom Tajlerom i Sesilom Tejlorom, te Donom Čerijem.
Mislim da muzičko obrazovanje isisava životnost iz muzike, a sve da bi se opravdala jedna veštačka podela na ispravno i pogrešno. U muzici nema ispravnog i pogrešnog, postoji samo muzika i ljudsko biće. Kad bi se striktno pridržavali muzičkog obrazovanja, Luj Armstrong bi bio potpuno u krivu, Čarli Parker bi grešio - a upravo ta takozvana "pogrešnost" rađa originalnost u muzici.
Ko su onda bili vaši glavni muzički inspiratori, koji su vas ohrabrili da nađete svoj glas u džezu? Čija poezija je uticala na vašu poeziju i muziku?
- Uticaji na moju muzičku estetiku i pronalaženje mog glasa unutar nje, bili su isključivo unutar muzike same. Inspirativni sistem podrške svakako su sačinjavali Ornet Kolman, Čarli Hejden, Vadada Lio Smit, Bil Dikson i Sesil Tejlor. Iz nekog razloga nisam se previše približio muzici San Ra, ali jesam Roniju Bojkinsu, njegovom basisti. Takođe sam sa izvesnim zakašnjenjem otkrio Telonijusa Monka, Bada Pauela i Majlsa Dejvisa.
Ko su bili vaši najdraži saradnici i kolege tokom vaše muzičke karijere?
- Moji apsolutno Najdraži Saradnici bili su Bil Beng, Roj Kembel, Dejvid S. Ver, Metju Šip, Hamid Drejk, Džemil Mundok, Sesil Tejlor, Milford Grejvs, Kuper Mur, Rašid Ali, i mnogi drugi, kao što je velika muzička porodica pokojnog Artura Vilijamsa.
Kako vi lično objašnjavate i definišete termin 'free jazz'?
- Free jazz je u osnovi muzika u kojoj si slobodan da izabereš šta želiš da sviraš, u svesnoj nameri koju ti diktira savest da Izlečiš one koji slušaju.
A kako definišete džez koji vi stvarate?
- Muzika koju izvodim je Univerzalna Kreativna muzika, za koju inspiraciju nalazim u muzici znanoj i neznanoj. Izvlačim je iz nje same, njenih bioritmova i melodija koje žive negde u meni.
Recite nam nekoliko reči o vašem uglednom Vision Festivalu, koji postoji praktično dve decenije?
- Vision festival je osnovala Patriša Nikolson, ja ga podržavam, ali nemam ništa sa njegovim kreiranjem i vođenjem. Prošle godine bila mu je dvadeseta godišnjica - mislim da je ovaj festival izrazio politički i duhovni stav da je muzika koju stvaramo kao zajednica, važna i vredna slušaocima i umetnicima širom sveta. Mnogima je pomogao u razvoju njihovih karijera, kao i ponovnom lansiranju drugih.
Možemo li malo da pripremimo beogradsku publiku za vaš nastup - o čemu biste voleli da razmišljaju i kakvim zvukom da se inspirišu pred dolazak na koncert?
- Želeo bih da beogradska publika sluša tišinu ili bilo koju muziku koju voli. Nije neophodno nikakve pripreme obaviti, potrebno je samo slušati.
Razgovor na Kolarcu
Osim samom koncertu u Kulturnom centru REX, svi ljubitelji i poštovaoci Parkerovog rada moći će da prisustvuju i razgovoru između ovog legendarnog muzičara i psihologa Petra Jevremovića na temu "Muzika, Duhovnost, Improvizacija”, u ponedeljak, 23. novembra, u Maloj sali Kolarčeve zadužbine, sa početkom u 19.30.
