Izvor: Blic, 09.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U korist svoje štete
U korist svoje štete
Što duže živim sa svojim narodom, sve su mi jasnije neke naše osobine. Pored nesumnjivih vrlina, naravno više me bole i tište naše mane.
Jedan od naših nacionalnih specijaliteta jeste raditi u korist svoje štete. Ne bi ni postojala ova duhovita formula da je nismo dostojni.
Ovih dana se ozbiljno sekiram što umesto da pametno delujemo u korist naše koristi, sve činimo da nama samima napravimo štetu. Radi se o jednoj bitnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stvari o kojoj za sad mogu da govorim samo ovako apstraktno. Inače bih i ja radio u korist naše štete.
Nekim zajedničkim naporima više snaga unutar našeg društva postigli smo da nam u nečem krene nabolje. Uspeli smo da nađemo prijatelje izvan naše zemlje koji će zaštiti naše interese. Naučili smo kako da se ponašaju, kako da govore u formulacijama u kojima su grešili, kako da formulišu naše potrebe i da prate nas sa maksimalno dobrom voljom. A mi teramo sve vreme mak na konac. Podsećamo ih na ono u čemu su grešili terminološki ili čak i suštinski, trljamo im nos i prenebregavamo ono bitno - da su iz ubeđenja na našoj strani. Čak, onako ležerno i bez griže savesti, sa rukama u džepovima, prećutkujemo i krijemo da su se sa nama složili i preduzimaju akcije u našu korist - ali, naravno, uvereni da je to i u interesu svetske zajednice.
Kako to protumačiti nego karakterološkim, duboko usađenim osobinama!
Pa čak i ovo što pišem ima sa moje strane element sindroma striženo - košeno. Koliko god se borio sa manama unutar nas i sebe samog, ne mogu do kraja da izbegnem neke naše poslovičke slabosti.
Čas
Gostovanje Slovenskog narodnog gledališča Ljubljana u 'Bitef teatru'
Upravo završeno gostovanje Slovenskog narodnog gledališča u Beogradu ima karakter omanjeg zemljotresa. Tri predstave koje je beogradska publika mogla da vidi u 'Bitef teatru' značajne su za naš teatar samom činjenicom da su igrane u Beogradu i da je (ko je hteo) bilo moguće uveriti se na koji način se vrši autentično pozorišno istraživanje. U predstavi 'Očišćeni' Sare Kejn, reditelj Jernej Lorenci usmerava pažnju izvan tematskog kruga komada: izolovanost i unutrašnju teskobu sa kojom se bore junaci ove drame posmatra uglavnom iz njegove formalne srukture. Nije mu, naime, bitno o kakvom je svetu reč, o kojoj vrsti okruženja, niti se u prvi plan izvlače razne sociopatološke, psihološke ili neke druge, manje bitne ravni. Nizom rešenja, umesto tla glumci se kreću preko panjeva, odsecanje delova tela zamenjuje sečenje stabla, novootvorene rane se kontinuirano obeležavaju zvončićima - on se obračunava sa realnošću i na drugačiji način postavlja jedno od pitanja ovog komada - po koju cenu se izdaje ideja.
Druga predstava 'Borba crnca sa psima', Bernara Mari Koltesa, ('Roberto Cuko') analizira troje izolovanih ljudi, dva muškarca i jednu ženu, koje je život spojio u nekoj afričkoj nedođiji. Reditelj Ivica Buljan u prvi plan izvlači unutrašnju suprotnost svakog od odnosa između troje usamljenika u koji se umeša i jedan crnac, (primerno erotsko). Na mikro planu reditelj dosledno insistira na razlici između onoga što junaci govore i onoga šta čine, što na globalnom podvlači nepodnošljivi dualizam egzistencije. Dvoje gostujućih reditelja, njihovu treću predstavu, nažalost, nismo ispratili, održalo je javni čas radiklane interpretacije savremenih komada, čiji su glumci naročito Marko Mandić i Alojz Svete briljirali u svojim ulogama.. Naš teatar je ovim gostovanjem za tren učinjen delom svetske pozorišne scene.
