Izvor: Blic, 28.Jan.2012, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"U humoru je naš spas"

Ljudi su ogrezli u egocentrizmu, rekao je popularni glumac Nebojša - Cile Ilić, koji radi predstavu “Plodni dani” u Ateljeu 212 i snima drugi deo “Montevidea”.

U razgovoru za "Blic” govori i o predstavi "Kumovi” u Zvezdara teatru, na čijoj pretpremijeri je razgovor rađen, putevima i stranputicama savremenog čoveka, glumi, kulturi.

Pretpremijera predstave "Kumovi” Duška Kovačevića u četvrtak oko ponoći praćena je smehom publike u prepunoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sali, gromkim aplauzom na kraju. Duhovitu i gorku scensku pripovest o prijateljstvu čoveka (bez posla) i psa (bez posla), o ljudima koji tako žive da će početi da laju i psima koji govore, pratile su i reči hvale na račun protagonista (Miki Manojlović, Danica Maksimović, Branimir Brstina, Milica Mihajlović, Rale Milenković).

Svima je nedostajao Duško Kovačević, koji je po savetu lekara u bolnici posle nedavnog infarkta.

Na izlasku iz sale, Nebojša Ilić za "Blic” kaže:

”Uživao sam u predstavi, za koju sam uveren da će igrati stotinama puta. Publika će je obožavati, igraće se na kartu više. Sve se tu skockalo, tekst, glumci, što bi se reklo pravo pozorište. Velika je radost kad čovek oseti da se nešto tako dešava, da se rađa nešto što će ljudi voleti. Eto, gledali smo kako živimo kao psi, a slatko se smejali. Smeh je lekovit. Bez njega bismo se, čini mi se, poubijali".

Ljudi pčele i ljudi muve

Ima priča jednog ruskog duhovnika koji kaže da postoje ljudi muve i ljudi pčele. Ljudi muve će od cele livade, makar kako cvetna i mirišljava, bila naći nešto smrdljivo da na to slete, a ljudi pčele će i u gomili đubreta naći cvet koji će biti predmet njihovog interesovanja. Sve više mislim da treba da budemo ljudi pčele. Danas je subverzivno biti dobar, kaže Nebojša Ilić.

Šta je aktuelno u vašem profesionalnom životu?

- Ponovo radim sa Borisom Liješevićem, rediteljom s kojim sam radio "Čekaonicu". Radimo predstavu "Plodni dani” u Ateljeu, na sličan način kao i prethodnu, na osnovu dokumentarnog materijala.

On je bio dovoljno pozitivno lud i hrabar da pita ljude da mu pričaju o svojim intimnim problemima. Bavimo se pitanjem (ne)mogućnosti da se dobije dete, time šta čovek sve mora da preduzme u tom slučaju, šta se s njim iznutra dešava, kako sredina reaguje. Danas postoji čitava industrija oko toga. Ozbiljna i velika tema kroz koju se vrlo upečatljivo vidi presek društva, pa i civilizacije, vidi se kuda je čovek otišao.

Kuda je otišao?

- Otuđio se od svega, čak i od sebe jer je ogrezao u egocentrizmu. Svi služe samo sebi, a uglavnom i ne znaju šta im zapravo treba. I ta predstava će biti prožeta duhovitošću.

Kako stoje stvari sa snimanjem nastavka filma "Montevideo, bog te video”?

- Treba da se uradi još jedan deo. Uporedo se snimaju serija i film, tako da je pomalo naporno, a i ambiciozno u najlepšem smislu. Postoji velika odgovornost prema publici, ne smemo se ponavljati, niti ići ispod onoga što je bio prvi nastavak.

Šta se dešava sa vašim likom u drugom delu filma?

- Pisci i scenaristi pišu, ima tu još ponešto da se zaokruži. Videćemo u šta će sve skupa prerasti.

Kako vidite vreme u kom živimo?

- Intimno, osećam puno kontradiktornih stvari. Od strašnog gađenja koje je pitanje želuca, gadi mi se zemlja u kojoj živim i pozorište u kome radim do toga da vidim te divne ljude i divne trenutke koje smo dužni da iznesemo pred javnost. Lako je reći da je sve crno. To svi vide. Da je država takva kakva je, da će nas korupcija pojesti, da su srušeni svi vrednosni sistemi. Jasno je to kao dan. I? Sad sve više osećam da nam je dužnost da nađemo neki biser, iznesemo ga.

Nastavak na Blic...