Izvor: Politika, 04.Okt.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U dijalogu i u dosluhu sa antikom
Evropska unija treba da gradi kuću na čvrstim temeljima – na antičkim vrednostima, kaže Karl Joahim Klasen, profesor klasičnih nauka
Koja to moralna merila upravljaju našim životima, po kojim kriterijumima prosuđujemo naše savremenike, koje etičke predstave treba predati mladeži na početku 21. veka?
Može li ona grupa pozitivnih osobina, koju je naročito isticao Platon – razboritost, umerenost, pravičnost i hrabrost, kasnije nazvana glavnim vrlinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – i danas igrati određenu ulogu, pitanje je koje o vrednosnim predstavama i idealima kod Grka i Rimljana na početku knjige „Aretai i Virtutes” postavlja profesor Karl Joahim Klasen, ovih dana gost Beograda, evropski stručnjak i profesor klasičnih nauka, član Akademije nauka u Getingenu i u Atini.
Profesor Klasen je i član Društva „Parnas” u Atini, više akademija i naučnih asocijacija u Italiji, SAD, Poljskoj. Knjigu „Aretai i Virtutes” priredila je predsednica „Antičkog društva” prof. dr Ksenija Maricki-Gađanski, sa različitih jezika prevelo ju je čak osam prevodilaca, a objavio je „Službeni glasnik” iz Beograda.
Povod za ovo gostovanje Beogradu je i učešće Karla Joahima Klasena na Međunarodnom skupu „Antička kultura, evropsko i srpsko nasleđe”, u organizaciji Antičkog društva. Kao članu Matice srpske, profesoru Klasenu dodeljuje se Povelja Matice srpske, a na književnoj večeri, održanoj u Biblioteci grada Beograda, uručeno mu je i priznanje „Milan Budimir”.
O knjizi „Aretai i Virtutes” govorili su prevodioci, profesori Bogoljub Šijaković, Mirjana Stefanović i priređivač Ksenija Maricki-Gađanski. Sagovornici su bili složni u tome da se sloboda nalazi u potvrđivanju dobra, da je ideal društva jedinstvo etike i politike i da je, upravo zbog toga, važno aktuelizovati antiku.
Profesor Klasen istakao je da u naše doba, u kojem se etičke norme i standardi brzo smenjuju, i gde ne postoji slaganje oko toga koje su to vrhunske vrednosti, gde je jednakost svih puka iluzija, Evropska unija treba da gradi kuću na čvrstim temeljima – na antičkim vrednostima.
U svojoj knjizi sabranih eseja Klasen predočava pozitivne osobine koje pesnik Homer pripisuje svojim junačkim likovima, zatim daje kriterijume prema kojima istoričar Tukidid prosuđuje pojedine političare i celokupnu državu, potom iznosi Aristotelova merila po kojima treba da se upravlja govornik, povezuje norme grčke etike sa rimskim tradicijama, ukazuje na etičke predstave idealnog u svakodnevici kod Rimljana, uloge različitih vrlina u spekulacijama o idealu cara"
– Danas se klasična antika promišlja kritički, ali treba uložiti napor kako bi bili shvaćeni njeni temelji koji predstavljaju naše evropske korene. Evropu ne možemo razumeti bez istorije i tradicije od antike do danas. To je nije samo zapadna tradicija, već i tradicija evropskog istoka, i tim mi je draže što je moja knjiga prevedena i na srpski jezik – stav je profesora Klasena.
– U Evropi ne postoji opšteprihvaćeni kanon vrednosti, iako se mnogi ljudi teorijski zalažu za istinu i pomoć drugima u nevolji. Međutim, čak i u našim civilizovanim društvima postoje ideje koje nisu sprovedene u praksu – kaže za „Politiku” Karl Joahim Klasen.
Kao jedan od glavnih problema savremene Evrope, svojevrsne neodredljivosti pravih vrednosti koje su usvojene od čoveka do čoveka, naš sagovornik ističe problem nasilja među mladim ljudima.
– Treba antiku učiniti relevantnom u našem vremenu, predstavljajući njene ideje i koncepte izvrsnosti, i na taj način podstaći ljude da o tome razmišljaju. Obrazovanje i vaspitanje u duhu pravih vrednosti uvek je od pomoći.
Te vrednosti su mudrost, pravičnost, umerenost i hrabrost, uz njihove „hrišćanske sestre” – veru, nadu i milosrđe na koje, u jednom od eseja knjige „Aretai i Virtutes”, ukazuje profesor Klasen.
Ako smo, makar i nesvesno, u dijalogu i u dosluhu sa antikom i njenim nasleđem, to je bar uteha i ono „zbog čega se razlikujemo od svih drugih živih stvorova”.
-----------------------------------------------------------
Zašto nasilje vlada među mladima
– U Nemačkoj, Velikoj Britaniji mladi ljudi se međusobno obračunavaju i ubijaju po ulicama. Pitanje je šta je do ovoga dovelo. Odgovor je u dve stvari. U skorije vreme toliko je nepravde, ratova i nasilja u svakodnevnom životu, da se stvara utisak njihove opšteprihvaćenosti u društvu. Dodatni razlog su mediji koji to prihvatanje potvrđuju. Razvoj pojedinca umnogome je uslovljen ustrojstvom društva u kojem živi. Nasilje u građanskim ratovima u afričkim državama usloviće da i deca razmišljaju o nasilju. Zašto čovek kroz istoriju nije napredovao u ovom pogledu? Upravo zbog toga što je samo čovek – dodaje Klasen, upućujući na jedan vid rešenja u valjanom obrazovnom i vaspitnom sistemu.
Marina Vulićević
[objavljeno: 05/10/2009]
