Izvor: Politika, 13.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U čast Pavla Stefanovića
Izložba „Dokumenti” i okrugli sto u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” u čast poznatog estetičara, muzikologa, esejiste
Izložba „Dokumenti”, nastala kao znak poštovanja prema kritičkim stavovima Pavla Stefanovića (estetičara, muzikologa, esejiste, romanopisca) koje je on pedesetih i šezdesetih godina objavljivao o pojavama i umetnicima tog perioda, otvorena je juče u holu na prvom spratu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beogradu. Zanimljivo je da su za ovo sećanje u vidu izložbe i okruglog stola na Stefanovićevo delo zaslužni likovni umetnici, a ne muzičari ili pisci koje je poznati intelektualac takođe „zadužio”. Posle otvaranja, održan je i okrugli sto u okviru projekta „Kulturne paradigme savremene umetnosti”, sa namerom da se govori o stvaralaštvu Pavla Stefanovića koji je svojim kritičkim senzibilitetom posvetio pažnju stvaralaštvu Grupe „Eksat 51” iz Zagreba, Olgi Jevrić, vajarki iz Beograda, i Grupi „Oho” iz Ljubljane, i koji je imao intuiciju, razumevanje i otvorenost da prepozna i afirmiše umetničke promene koje su se dešavale na početku prve polovine 20. veka.
Biljana Tomić, istoričarka umetnosti i autorka ove izložbe koja će trajati do kraja meseca, pozdravila je sve učesnike okruglog stola (Marka Pogačnika iz Slovenije, Ješu Denegrija, istoričara umetnosti, Milana Vlajčića, novinara i publicistu, Radomira Konstantinovića, dugogodišnjeg urednika Radio Beograda i Sanelu Radisavljević, muzikologa) i rekla da bi se teško moglo naći bolje mesto da se održi izložba od ove biblioteke, u kojoj je Pavle Stefanović dugo radio i „zadužio nas svojim knjigama i dokumentima kojima se bavio”.
Ješa Denegri je, govoreći o Stefanovićevom prilogu likovnoj kritici, rekao da u njegovoj ostavštini postoji nekih pet do šest tekstova. „Bio je osoba koja je otvorila izložbu prve umetničke apstraktne grupe u Jugoslaviji ’Eksat 51’ iz Zagreba. U tadašnjoj svetskoj kritici nema autora koji je bio tako spreman da prepozna novu pojavu apstraktne umetnosti koja se tada javljala na sceni.” Možda je razlog tome to da je Pavle imajući muziku kao svoju prevashodnu fascinaciju, bio u stanju da prepozna u apstraktnoj umetnosti revolucionarna svojstva.
Vajarka Olga Jevrić je nadahnuto istakla: „Kad je reč o mom radu, Pavle je obelodanio nevidljivi sadržaj mog rada koji ga opravdava i daje mu pun smisao. Pavle je umeo da preciznim i lucidnim analitičkim postupkom iznese na svetlost one skrivene porive koji su ležali u osnovi mog rada. Dugujem neizmernu zahvalnost Pavlu Stefanoviću, dragom, umnom odvažnom prijatelju koji je tananim osećanjem pridoneo razumevanju mojim radovima i pomogao da opstanu u vremenskom postojanju.”
Milan Vlajčić je naglasio da se „prvi put sada posvećuje dostojna pažnja Pavlu Stefanoviću, estetičaru i muzikologu, esejisti, romanopiscu”. „Možda je sada trenutak da se veliki deo njegovih tekstova objavi. Mene zanima njegov opus napisan od 1934. do rata, bio je muzički kritičar ’Štampe’, ’Pravde’ ’Pregleda’”, rekao je Vlajčić, i dodao: „Pavle Stefanović je rođen 1901. i pripada onom krugu vrsnih intelektualaca kao što su Stanislav Vinaver, Milan Kašanin, Predrag Milojević, Branko Lazarević... Poznavao sam Pavla Stefanovića; gde god kreneš on je bio prisutan kao svedok, na Bitefu, na Bemusu, na svim premijerama, ali retko je prisustvovao debatama i bio je neverovatno skroman. Došao je trenutak da se naprave sabrana dela Pavla Stefanovića, pogotovu mislim na njegovu muzičku hroniku pisanu između dva rata.”
B. Lijeskić
[objavljeno: 14/05/2008]
