Izvor: Blic, 30.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U carstvu biologije
U carstvu biologije
Željko Hubač 'Kosovska', režija Nenad Todorović, produkcija Narodno pozorište Beograd, NP Priština i NP Šabac, scena 'Raša Plaović'
Verovatno da je razlog zbog kojeg su u produkcji predstave 'Kosovska' Željka Hubača učestvovala čak tri pozorišta, neobičnost i važnost teme kojim se bavi.
Ovaj komad, naime, prati život srpske porodice koja živi u enklavi na Kosovu i koja je, očekivano, u tragičnoj poziciji. Svi članovi: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << otac, dva brata i snaja, deca, izloženi su raznim pritiscima i brojnim ucenama, od ustupaka do prodaje tela i duše zarad golog opstanka. Nije lako ni američkom vojniku srpskog porekla zaštićenog neznanjem, srpskim izbeglicama iz Prištine spremnim na prihvatanje realnosti, nikome na tom mestu nije mnogo bolje.
Zaplet počinje kada jedan od dvojice sinova srpskog domaćina kome je opstanak na prvom mestu pristupi mešovitoj albansko-srpskoj policiji kako bi sačuvao ne samo glavu na ramenu, pravo na opstanak, već i čast, istina, već razorene porodice. On i njegova žena se, naime, ne podnose i ona je u kući samo zahvaljujući zaštiti svekra. Ionako teška sudbina ove porodice dodatno je opterećena dramski potentnim mestom, ispostavlja se da nijedan od dvojice braće naslednika ne može imati decu, i to upravo u okruženju u kojem caruje biologija.
Valja primetiti da ova priča o današnjem Kosovu ne koketira sa politikom, već se bavi životima konkretnih ljudi u konkretnoj dramskoj situaciji, što je, s obzirom na to da radnja komada teče paralelno sa realnošću, njena posebna karakteristika.
U svojoj interpretaciji 'Kosovke', pak, reditelj Nenad Todorović postupa krajnje redukovano. Svi događaji, odnosi junaka, samim tim i osnovna tema, svedeni su na njihov elementarni, najneposredniji nivo koji, ako je to bio cilj, ima elemente katarzičnog. Naročito u igri Sonje Milojević u ulozi Marije, žene suzdržane i u patnji i u grehu.
Međutim, nije do kraja jasno zašto se, kada je već bilo reči o izuzetno retkoj temi našeg pozorišta i kada su u njenoj realizaciji već učestvovale tri kuće, nije razmišljalo o drugačijem, širem pristupu, ne samo o njenoj postavci na scenu.
Tea Break
Pank, iako ponekad čudno miriše, nije mrtav, a u Srbiji još dugo neće biti ako se negovanje i unapređivanje njegovih osnovnih principa prepustu grupama kao što je 'Tea Break'. Beogradski kvartet () koji bi podjednako efektno mogao delovati u bilo kom drugom gradu na svetu, očigledno je shvatio da u okruženju u kakvom nastaje njihova muzika jedino ono što sami urade ima šanse da ne bude zabrljano, pa je zato album 'False Reality' objavio (ne narezao) na sopstvenoj etiketi 'Melody Makers Music'.
Time je dostojanstvo benda ostalo nepovređeno, a dalja sudbina materijala nije prepuštena ljudima koji o tome 1. nemaju ni najosnovnijeg pojma 2. imaju pojma, ali im nije stalo. Uništavanje diskografske industrije izvan osovine PGP-'Grand'-'City' u Srbiji dostiglo je vrhunac u poslednjih nekoliko godina, ali su se nezavisne kuće poput 'Automatic', 'Multimedia', ili 'One Records' ipak održale na površini. Borba za opstanak je, međutim, takva da oni ni blizu ne mogu pokriti sve što vredi - zato je najbolje rešenje osloniti se na sebe, sopstvenu veru i kriterijume. 'Tea Break' su, ako je reč o relevantnosti i atraktivnosti 'False Reality', kao izdavači napravili odličnu procenu, oslobađajući tim potezom paket eksplozivne, kontrolisane buke koja se nijednog trenutka ne pretvara u dreku i galamu, ali ne podilazi ni onima sa suptilnijim afinitetima. To je uzbudljiv recidiv hard roka, panka i modernih mešavina gitarskih žanrova koji sa obe noge stoji na tvrdom terenu, gledajući vas, dopadalo vam se to, ili ne, pravo u oči.
|
.jpg)
