Izvor: Politika, 20.Jul.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Starčevu niče arheološki park
Posle 8.000 godina u ataru ovog banatskog sela urađena replika naselja iz doba neolita
Pančevo– Kultura starijeg neolita centralnog Balkana, nazvana starčevačka po mestu pronalaska,predstavlja pojam u našoj i svetskoj arheologiji. Tako je čitav svet čuo za selo Starčevo u čijem je ataru,na samom ulazu, ovih dana nikla replika neolitskog naselja. Posle više od 8.000godina, na osmom kilometru od Pančeva neobična slika – formacija četiri objekta:tri polukružne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemunice s trščanim krovom, jedna sojenica s ognjištem i tor za ovce. Ova minijatura naseobine urađena je po projektu profesora NenadaTasićas Odseka za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Uokolo je prostor od 38 hektara predviđen za mnogo većuarhitektonsko-arheološkucelinu, za arheološkipark. Ideju za izgradnju jedinstvenog parka na ovim prostorima dalo je Udruženje građana „Neolitsko Starčevo”,u saradnji s lokalnom zajednicom.
– Izgradnja nastambi je plod želje da se, na što autentičniji način, izvedu replike kuća u kojima je živeo starčevački čovek i rekonstruiše njegov način života pre osam hiljada godina. Meštani Starčeva i okoline imaju pravo ne samo da žive kraj ovako značajnog lokaliteta, već i da to bude razvojna šansa čitavog kraja. Želja nam je da ove objekte koristi i seosko udruženje stočara, čime bi imali i upotrebnu vrednost, baš kao u vreme njihovog dalekog pretka. Ovo je novi oblik privređivanja, ali i noviodnos prema kulturnom nasleđu.
Ključne reči naše strategije su:Starčevačka kultura je brend, a Beograd sa dva miliona stanovnika, Srbija,pa i okruženje – tržište, objašnjavaarhitekta Miodrag Mladenović, koordinator projekta i predsednik Udruženja „Neolitsko Starčevo”.
U postavljanju što kvalitetnijeg projektnog zadatka učestvovale su pančevačke ustanove kulture, gradska Direkcija za izgradnju grada, Beogradski i Ljubljanski univerzitet, a ono što je do sada urađeno tek je prva faza realizacije arheološkog parka. Početni koraci načinjeni su ovih dana, završetkom izgradnje četiri objekta po uzoru na neolitske graditelje,u maniru života čoveka Starčeva.
–Bili smo u situaciji da sledimo pretpostavke o tehnologiji i načinu gradnje, kao i o materijalima od kojih su građene kuće i pomoćni objekti tog vremena. Ovo bi trebalo da bude demonstracija života neolitskog čoveka ovog prostora. Nastambe će biti kompletno opremljene pokućstvom koje je koristio starčevački čovek. Od septembra, desetak mladih Starčevaca proći će obuku izrade suvenira u duhu starih neolitskih zanata koje će posetioci parka moći da kupe –kaže Mladenović.
Atrakcija budućeg arheološkog parka bićefuturistička upravna zgrada muzeja, površine 3.000 kvadratnih metara,s kongresnim delom i delom za rad gostujućih profesora arheologa, kao i stručnih ekipa. Građevina će, prema projektu, biti izvedena kao stilizovana ukopana zemunica pasuljastog oblika sa zatravljenim krovom,koji će u potpunosti oslikavati graditeljski manir neolitskog čoveka. Kompleks će činiti i bungalovsko naselje i kamp za prihvat turista, helidrom, parkinzi i prateći uslužni sadržaji. U graditeljsko-arhitektonskom smislu posebno će se, po rečima našeg sagovornika, izdvajati centralni atrijum,čiji će stubovi biti slika graditeljskih principa neolita.
–Našem projektu koji ima regionalni značaj vrata su otvorena i Dunavskom strategijom,koja ima za cilj razvoj kulturno-privrednih potencijala Podunavlja, čiji je potpisnik i naša zemlja. Time će, osim privrednih i turističkih potencijala ovog dela Balkana, biti pokrenute i aktivnosti za dalji rad i istraživanje lokaliteta, njegovu snažniju promociju, jer on jeste jedan od reprezentanata celokupnog arheološkog nasleđa Vojvodine –dodaje Mladenović.
Ipak, pitanje je koliko bi evropski fondovi imali razumevanja i sluha za ovakve ideje, da Gradska uprava Pančeva nije pokazala spremnost da bude nosilac projekta, da ga kontinuirano realizuje i bude garant rokova. Tako je ovaj posao postao jedna od prioritetnih investicija Grada Pančeva, a ugrađen je i u Strategiju kulturnog razvoja grada do 2020. godine. Time je, kažu u upravi grada, prepoznata važnost i značaj realizacije projekta kao dela zaštite,ali i afirmacije lokaliteta,na koji će, nadaju se, dolaziti ne samo Pančevci i komšije iz Beograda, već i strani turisti.
Do sada je na izgradnju naselja potrošeno oko 500.000dinara, koje je dao Pokrajinski sekretarijat za privredu, a ostatak će biti obezbeđivan fazno, apliciranjem kodevropskihfondova. S obzirom na to da su regije Podunavlja određene kao strateški interes Evropske unije,ima nade da projekat „Neolitsko Starčevo” bude u potpunosti i ostvaren.
----------------------------------------------------------
Otkriveno još 1928. godine
Nalazište Starčevo otkrio je 1928. godine prof.dr Miodrag Grbić iz Narodnog muzeja u Beogradu i o svom radu i onome što je otkrio napisao je naučni rad. Dvadeset godina kasnije, arheolozi Univerziteta Harvard,na čelu s Vladimirom Fjuksom,došli su u Starčevo da istražuju. Drugo, reviziono i poslednje iskopavanjebilo je 1969.godine, a radili su ga opet američki i naši arheolozi,predvođeni Robertom Erihom i Dragom Garašanin. Još jednom su na ovo mesto dolazili stručnjaci – 2003. godine, kada su urađenizaštitni radovi, a lokalitet zagrnut zemljom kako bi bio zaštićen do novog iskopavanja. Od 1990. godine lokalitet „Starčevo – grad” proglašen je za arheološko nalazište od izuzetnog značaja.
Došli iz Anadolije
Starčevačka kultura je neolitska kultura mlađeg kamenog doba,koje je trajalo od 6200.do5200.godine p.n.e. Reč je o civilizaciji u trenutku kada ljudi napuštaju nomadski i započinju sedelački način života. Na teritoriju današnjeg Starčeva ljudi su došli iz Anadolije, a privukla ih je blizina Dunava jer su bili ribolovci. Poznato je i da su pripitomljavali stoku i gajili žitarice.
Olga Janković
objavljeno: 21.07.2014.
