Izvor: Politika, 26.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji nikad nije dosadno
Poznati violinista Stefan Milenković sa suprugom Ani Aznavurijan nastupa sutra u „Sava centru”
„Izuzetno mi je drago da smo opet u Beogradu, program je divan, a Ani je ovde skoro domaća. Pauza koju sam napravio rezultat je mojih brojnih obaveza, a čini mi se da vreme u mom životu prolazi veoma brzo. Ovde sam sada da sa „Sava centrom” proslavimo zajednički jubilej, njegovih 30 godina postojanja, koje sam i sam napunio prošle godine. Dakle, u najboljim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smo godinama”, izjavio je naš poznati violinista Stefan Milenković pred koncert koji će biti održan sutra u „Sava centru” od 20 časova.
Milenković će nastupiti sa suprugom Ani Aznavurijan, violončelistkinjom, uz orkestar Beogradske filharmonije, na repertoaru će biti Šostakovičeva Simfonija br. 5 i Bramsov dupli koncert u a-molu, a dirigovaće Ejvin Gulberg Jensen iz Norveške. Prema Milenkovićevom mišljenju, Bramsov dupli koncert idealan je izbor za ovu priliku jer inače nema mnogo koncerata za violinu, čelo i orkestar, a sem što je redak i jedan od najpoznatijih, smatra da je Bramsov koncert i romantičan, nostalgičan i vrlo reprezentativan.
Poznati violinista i Ani Aznavurijan na ovom koncertu će svirati na instrumentima koje je izradio njen otac, hemičar po struci, koji se posvetio ljubavi prema muzici i postao graditelj instrumenata. Za naše muzičare poznati bračni par će ovih dana održati i master klas u muzičkoj školi „Stanković”.
U razgovoru za „Politiku”, Stefan Milenković najpre je odgovorio na pitanje kako doživljava činjenicu da svaki put nastupa u zemlji koja je sve manja i manja.
– Da, pa smanjuje se, ali valjda ne može biti manja od ovoga " Mada, možda i može. Ne bi me iznenadilo. Pokušavam da svoju energiju ne rasipam na stvari koje teško mogu da promenim, a ovo je upravo jedna od njih. Ništa me više ne čudi. Mislim da nikoga na ovim prostorima ne bi trebalo ništa da čudi, jer je već poznato da se ovde stvari vrlo brzo menjaju. Takav nam je valjda mentalitet" Nama je dosadno kada je sve dobro, i treba da se stalno nešto dešava. Mislim da posle svih ovih godina u kojima je bilo raznih promena i previranja, pre ili kasnije, stvari moraju da dođu na svoje mesto – kaže violinista i iznosi svoje viđenje ulaska Srbije u EU:
– Ne primećujem da su narodi koji su, recimo, zamenili svoju valutu evrom, izgubili svoj identitet, a neke od tih nacija postoje duže od naše. Identitet nije u valuti ili granicama, već u načinu života i ne može da se promeni. I da smo sada u Evropskoj uniji, i da neko dođe u Srbiju, ona će se uvek razlikovati od svih drugih zemalja. U tom smislu ne brinem za naš identitet – kaže Milenković koji trenutno živi u Ilinoisu, u SAD.
O nostalgiji i svom životu dalje kaže:
– Ne znam da li je poznato da je guverner Ilinoisa naš čovek Rod Blagojević, a reč je o malom univerzitetskom gradu, sa 40.000 studenata, gde sam dobio posao pre dve godine. Zbog tog posla napustio sam Njujork i kontrast je bio ogroman. Potpuno je drugačiji ritam i sve je drugačije, mada mislim da mi u ovom periodu života to vrlo prija. Zadržao sam posao na Džulijardu, i kad želim vrevu i brži ritam, odem do Njujorka. Njujork je poseban, jedinstven i njegova čar je u tome što je internacionalan grad. Pariz je samo francuska prestonica, a Njujork svetska. Sa jedne strane može i da neutrališe nostalgiju jer poseduje koktel onoga što nudi. Smatram da kad živite negde, onda treba da prihvatite svoje okruženje, a ne da živite u Americi kao da živite u Kini, jer je onda bolje da odete da živite u Kini" Nekada mi nedostaje Beograd, a nekad nemam vremena da mislim na nostalgiju. Ne možete ni stalno živeti u nekoj čežnji, onda treba da se zapitate da li živite tamo gde treba, jer možda niste na pravom mestu.
Stefan Milenković kaže da je zadovoljan načinom na koji se trenutno razvija njegova karijera. Često nastupa sa orkestrom, ima dosta koncerata sa svojim triom i sa suprugom, voli dinamiku i ističe da mu je cilj da radi što raznovrsnije stvari jer to u pravom smislu znači biti muzičar.
Pošto je u dobroj poziciji da promoviše našu muziku u svetu, priča nam o tome ima li nekih planova na tom polju.
– Voleo bih da više sviram muziku naših kompozitora. Mislim da je to želja koja se u meni probudila odnedavno. Uvek sam cenio naše kompozitore i znam da imamo dobre autore, ali bilo je mnogo stvari koje sam morao da naučim, da odsviram, i kad je trebalo nešto novo da učim, nisam bio spreman. Ali sada mislim da bi bilo lepo da prezentujem svetu muziku naših kompozitora. Naša kultura inače ima veliku tradiciju, i možda je tajna opstanka klasične muzike u našoj zemlji, za razliku od drugih, to što ona nije toliko komercijalizovana. Na Zapadu se, recimo, često gleda kako da se dovede neko veliko ime koje će da rasproda salu. Nije važno da samo izvođenje bude kvalitetno ili da je repertoar vrhunski, već kako da se odradi biznis. Mislim da kod nas još uvek postoji ljubav prema muzici zbog muzike same, i ona je još uvek na nekom neiskvarenom nivou.
Pitamo Stefana i gde će provesti ovo leto.
– Ne planiram nikada letovanje, jer sad tek počinju koncerti. I kad bih voleo da odem negde, uvek je već kasno.
Mirjana Sretenović
[objavljeno: 27/06/2008.]
