Izvor: RTS, 24.Nov.2016, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U SANU o kulturi – neslaganje bez ljutnje
Ocene o globalnoj kulturi koja u ovom momentu pati od površnosti, o tome da smo sve bogatiji u tehnici a sve siromašniji u civilnim dostignućima, te poruka da ne smemo zaboraviti suštinski značaj kulture, čule su se na skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti "Kultura: osnova državnog i nacionalnog identiteta", čiji je cilj da osobe uključene u proces kulture trajnije budu vezane za SANU.
"Od kulture >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << možemo očekivati previše ili premalo, ali njen suštinski značaj nikada ne smemo zaboraviti. Kultura preživljava društvene, ekonomske, ideološke preokrete u društvu samo ako ima jezgro. Zato nam je potrebna strategija razvoja kulture u narednih deset godina", rekao na tom skupu ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.
Otvarajući skup predsednik SANU Vladimir Kostić rekao je da je želja bila da se uprkos razmimoilaženjima u mišljenju ne dogodi da krajnji cilj skupa bude konflikt.
Otuda, kako je primetio, i moto ovog sastanka – neslaganje bez ljutnje.
"Želeli smo ozbiljnost i kompetentnost pod senkom obavezne različitosti. Simpatična je konstatacija da je i za pojam slobode, ne samo dijaloga, potreban onaj drugi. Sami ne možemo dostići slobodu", rekao je Kostić.
Navodeći da je tokom specijalizacije iz neuropsihijatrije, a čitajući radove antropologa u jednom od njih naišao na situaciju u kojoj je naučnik pokušao da jednom "domorocu" objasni šta je umetnost.
Naučnik je, objašnjava, nakon izvesnog vremena bio prekinut, a domorodac mu je s olakšanjem rekao: "O, mi to nemamo, mi sve radimo na najbolji mogući način".
Čini mi se da je kultura kroz vekove bila potrebnija ako se stvari nisu radile na najbolji mogući način, primetio je Kostić dodajući da je jedan od ciljeva današnjeg skupa da osobe uključene u proces kulture trajnije budu vezane za SANU.
Ministar Vladan Vukosavljević podsetio je da kultura stvara preduslove za nastanak i razvoj civilizacije, a civilizacija pruža zaštitni okvir za dalji napredak kulture.
"Kulturu čine generacije ljudskog duha i nju mora da stiče svako pokoljenje iznova. Bilo kakav ozbiljan prekid u njenom prenošenju ili održavanju može da dovede do problema u društvu", rekao je Vukosavljević.
Vukosavljević: Globalna kultura pati od površnosti
Istakavši da globalna kultura u ovom momentu pati od površnosti, primetio je da smo, s druge strane, sve bogatiji u tehnici a sve siromašniji u civilnim dostignućima.
"Od kulture možemo očekivati previše ili premalo, ali njen suštinski značaj nikada ne smemo zaboraviti. Kultura preživljava društvene, ekonomske, ideološke preokrete u društvu samo ako ima jezgro. Zato nam je potrebna strategija razvoja kulture u narednih deset godina." rekao je Vukosavljević.
Istakao je i da uprkos diskutabilnim efektima procesa globalizacije kultura mora da ostane čvrsti oslonac identiteta.
"Zadatak svake kulturne politike je da zaštiti jezik i pismo kao i da povećava funkcionalnu pismenost i stvara ambijent za razvoj književnog stvaralaštva", ocenio je.
U tom je smislu pomenuo značaj rada na zakonu o pozorištu, kako bi se, objasnio je, pozorište izvuklo "iz statusnog limba između socijalizma i neoliberalizma".
Slično je, dodao je, i s propisima iz oblasti kinematografije, a posebnu pažnju, kaže, posvetićemo nekim oblicima amaterizma kao što su folklor, kulturno-umetnička društva, dramske i likovne aktivnosti jer su one okvir za formiranje zdravih generacija.
Navodeći da se kulturni ambijent mlade generacije stvara u okvirima školskog sistema, ministar je naveo da će se zalagati za to da se u nastavi više nađu sadržaji kao što je kulturna istorija Srba, istorija svetskih religija, istorija umetnosti.
Istovremeno, dodao je, na odgovornim mestima u institucijama kulture treba afirmisati stručne i obrazovane ljude, uz ocenu da Srbija taj kapacitet ima, ali da je višedecenijska praksa afirmisala princip političko-partijskog kadrovanja.
"To nigde više nego u oblasti kulture proizvodi negativne posledice", dodao je Vukosavljević.
Glavni urednik časopisa Gradac Branko Kukić istakao je najpre da je kultura zajednički imenilac svega što se događa kod ljudi.
"Kultura je samopoštovanje i povezivanje što je preduslov za život sa drugima. Kultura je uzvišeno mesto sa kojeg su govorili uzvišeni umovi, ali može da bude i svratište ili krčma u kojoj su bili monstrumi čovenčanstva. Kultura je ono iz čega se rađa i dobro i zlo za čovečanstvo. Kriza kulture je uvek i kriza društva", rekao je Kukić.
Za njega nema dileme šta treba da su prioriteti države, zbog čega i smatra da država, odnosno Ministarstvo kulture po prirodi stvari treba u ovom poslu da imaju preciznu strategiju razvoja kulturne politike.
To, kako navodi, znači i da se "manu populizma i politikanata", te da više uvažavaju mišljenje obrazovanih i kreativnih ljudi.
"Tada ćemo preći sa kukanja, podvriskivanja i pucanja na elementarnu brigu o budućnosti Srbije", uveren je Kukić.
Ističe da je u današnjoj našoj kulturi sve pogrešno, s jedne strane elitistička kultura koja je našla svoj osnov za tolerantno utemeljeno društvo, društvo dijaloga i vrednosti, a sa druge strane "treš sa kojim ne možete da izađete na kraj jer se tako dobro primio i odlično napreduje".
Poslednjih godina se, prema njegovim rečima, mnogo govorilo o kulturi na tržištu, a u tom smislu, primećuje, ne treba mešati zabavu i vrhunsku kulturu. Kaže da je ulaganje u kulturu najvažniji zadatak svake države, pri čemu kultura nije odmor i razonada već nada jednog naroda za opstanak u svetu.
"Kultura nije stvar demokratije, ili postaje stvar demokratije kada su plodovi kreativnosti dostupni svima. Da može da se bira između dva dobra", ocenio je Kukić.
Naučno-stručni skup u Akademiji "Kultura: osnova državnog i nacionalnog identiteta" nastavlja se i sutra.
.jpg)
