Izvor: Blic, 24.Jul.2009, 05:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Kikindi niče muzej i koledž „Terra”
Ako se izašta na polju likovnih umetnosti danas u nas može reći da je na dobrom putu da postane srpski brend u svetu, ne samo u Evropi, to je simpozijum „Terra” u Kikindi.
Uprkos svemu, ova jedinstvena vajarska kolonija traje već 28 godina. Za to vreme iznedrila je hiljadu dela u terakoti korifeja savremene skulpture s kraja XX i početka XXI veka, među kojima su: Drago Trošar, Branko Ružić, Kosta Angeli Radovani, Nikola - Koka Janković, Miša Popović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Aleksandar Zarin, Nandor Glid, Olga Jevrić, Olga Jančić, Kosta Bogdanović... Priču o istorijatu „Terre” i njenoj budućnosti snimili smo razgovarajući sa prof. Slobodanom Kojićem, utemeljivačem „Terre”, vajarom od neviđene akcije koji vodi istoimenu galeriju.
Dok razgledamo skulpture na travnjacima IGM „Toza Marković” u Gradskoj galeriji i u ateljeu (nekadašnjoj ciglani), gde trenutno vajaju An Rošet, profesorka na „Bozaru” i njen suprug Vejd Sanders, koji predaje na američkom umetničkom koledžu u Parizu, Frančesko Rovielo, profesor na Akademiji lepih umetnosti u Firenci, Zlatko Glamočak, diplomac sa beogradske akademije koji dvadeset godina radi u francuskoj prestonici, i Srđan Šegan koji se školovao u Kanadi, gde i danas živi, Kojić nas podseća na nekoliko ključnih momenata ove ekskluzivne kolekcije.
- Poenta priče o „Terri” je strpljenje. Strpljenje da edukujemo naše sugrađane, da već u trećoj godini saziva vajarske kolonije otvorimo galeriju, da u ratnim godinama ne zatvorimo vrata, da u sadašnjoj krizi realizujemo bar deo planiranih izložbi i da u isto vreme razvijamo naš projekat muzeja terakote, koji bi bio jedinstven na svetu budući da „Terra” poseduje dela 373 vajara iz zemlje i inostranstva.
Za 28 godina postojanja simpozijuma prošli smo kroz različite faze finansiranja. Najpre su naš rad pokrivale pokrajina i opština, pred rat smo sav neophodan novac dobijali od pokrajine ali tako da sve izdatke snosi „Toza Marković”, kome potom sekretarijat refundira troškove. Bilo je godina i kada je sve išlo na teret fabrike jer opština nije htela da finansira „Terru” koju vodi opozicionar! Retki su momenti kad nam je Ministarstvo kulture izlazilo u susret. Na primer, kada je pomoćnik ministra bio Vasilije Tapušković. Na papiru naša finansijska situacija sada ovako izgleda: od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu sledi nam 1.400.000 dinara, dok nam je Ministarstvo kulture odobrilo svega 570.000, što će, kako smo čuli, biti umanjeno za 40 odsto, kao i svima koji su na budžetu.
Neposredno pred prodaju fabrike crepa simpozijum „Terra” je od opštine dobio deo zemljišta na 99 godina, na kome sada planira da gradi muzej. Izvođački projekat već postoji, uradila ga je arh. Aranka Blat Vlajnić, a prema proceni, izgradnja bi koštala šezdeset miliona dinara.
- Shvativši da bismo na tom prostoru nekadašnje šupe dobili samo 1.800 kvadratnih metara, što nam nije dovoljno ako uz muzej želimo da imamo i koledž sa učionicama, apartmanima za profesore i sobama za studente, ušli smo u pregovore sa vojskom da adaptiramo napuštenu kasarnu sa manježom - objašnjava Kojić i dodaje:
Ako je simpozijum „Terra” jedinstven u svetu, a jeste, i njegov u međuvremenu nastali fundus je blago kojim bismo se mogli isprsiti. I ne samo to, ovde je akumulirano ogromno vajarsko iskustvo koje nam prosto nameće da razmišljamo o koledžu za letnje specijalističke studije, pogotovo što su mnogi učesnici simpozijuma u međuvremenu postali predavači na evropskim akademijama. Što bi se narodski reklo, grožđe je sazrelo, još samo da napravimo sortno vino!
Da ovo nisu puke želje, svedoči i podatak da je na pragu potpisivanje ugovora o dugoročnoj saradnji između „Terre” i akademija u Firenci i Temišvaru. Već drugu godinu zaredom kroz atelje „Terra” (koji još, nažalost, nije u funkciji svih dvanaest meseci) prođe stotinu mladih umetnika, zbog čega je sa Belefom pokrenuta izložba „Terratorija” koja se ovih dana može videti u Knez Mihailovoj ulici. Uz podatak da je „Terra” godinama nastavna baza za studente i profesore sa akademije na Cetinju, beogradskog i novosadskog umetničkog fakulteta, sasvim suvislo zvuči tvrdnja ne samo našeg sagovornika nego i ostalih vajara da smo na putu da dobijemo pravi brend. Brend koji počiva na dogovoru da svaki vajar koloniji ostavlja jednu skulpturu velikog formata i dve malog.
Gde se nalaze skulpture iz „Terre”
Zašto u lepo uređenoj pešačkoj zoni Kikinde, pa ni ispred Gradske galerije nema više skulptura od terakote koje poput crepa uglavnom trpe vremenske promene, nije teško pogoditi. Bilo bi potrebno mnogo čuvara da ne bi osvanule isprskane sprejom ili oštećene!
Određeni broj skulptura nalazi se u kompleksu „Terra”, u parkovima „Toza Marković”, u zgradi SO Kikinda, na gradskom trgu, u stalnoj postavci Narodnog muzeja Kikinda, dok je u Beogradu na „Tašmajdanu” postavljena jedna velika - „Vepar”, rad Nikole Vukosavljevića, a pet poklonjeno Veneciji nakon učešća „Terre” na 68. bijenalu.
