Izvor: Politika, 28.Apr.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Iranu se snimi jedan film dnevno
Prvi put u istoriji Fadžr festivala međunarodna selekcija je u odnosu na nacionalnu dobila svoje posebno festivalsko izdanje, što je po mnogima dokaz sve većeg otvaranja Irana ka svetu
Teheran –U pravu je iranski producent Razagh Karimi kada kaže da je film jedno od najmoćnijih sredstava za povezivanje ljudi širom sveta.
Kao član selekcionog borda 33. Fadžr Međunarodnog filmskog festivala – Teheran zaduženog za selekciju dva takmičarska programa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – „Svetski film” i „Istočna panorama” (filmovi azijskih i islamskih zemalja), kao i za paralelne programe „Fokus na turski film” i „18. Iranski filmski market” – Karimi je svestan kako teheranski festival i iranska kinematografija mogu da iskoriste priliku kako bi se pojačale međunarodne veze.
Ujedno, smatra Karimi, „iranski film i celokupna kinematografija poboljšaće poziciju na međunarodnoj sceni kada imamo veći kontakt sa filmovima drugih zemalja i kada zahvaljujući Iranskom filmskom marketu možemo bolje da upoznamo drugačije načine distribucije i prikazivanja u različitim zemljama”. A te zemlje su između ostalih: Kina (sa ubedljivo najvećim brojem filmskih kupaca i distributera na marketu na kojem učestvuje 90 kompanija iz 50 zemalja sveta), Indija, Tajvan, Južna Koreja, Turska, Austrija, Nemačka, Švajcarska, Italija, Kanada, Velika Britanija, Norveška, Belgija, Australija...
Na ovaj način iranski filmski producent dodatno pojašnjava zašto se prvi put u istoriji Fadžr festivala dogodilo da međunarodna selekcija dobije svoje posebno festivalsko izdanje od 25. aprila do 3. maja i zašto je program „Nacionalna selekcija” postao zaseban festival koji je ostao da se održava u tradicionalnom terminu. Naime, sve do ove godine Fadžr Međunarodni filmski festival – Teheran, sa svojom nacionalnom i međunarodnom selekcijom održavao se pod nadzorom Ministarstva kulture Islamske Republike Iran i u februaru mesecu, tokom proslave godišnjice iranske Islamske revolucije 1979.
Mnogi kažu da je ovakva promena samo još jedan dokaz sve većeg otvaranja Irana ka svetu, ali ima i onih koji na razdvajanje nacionalnog i internacionalnog festivala ne gledaju sa odobravanjem. Kako navode iranske agencije, šef iranske Kinematografske organizacije Hojatolah Ajiubi „odbacio je glasine o zabrani određenih filmova na 33. Fadžr festivalu i rekao da prisustvo stranih filmova u međunarodnom delu ovog festivala pokazuje visoku poziciju iranske kinematografije u svetu”.
Sve u svemu, na teheranskom festivalu sa 57 takmičarskih filmova iz celog sveta, ta kulturno-umetnička diplomatija na delu je još od subote kada je u filmskoj palati Melat direktor festivala Alireza Rezadad, u prisustvu visokih zvanica i predstavnika ambasada, srdačno pozdravio filmske goste i učesnike festivala i članove dva međunarodna žirija, među kojima su: hongkongška rediteljka An Hui, australijski reditelj Rolf de Her, turski Semih Kaplanoglu, ruski Igor Guskov Lisenko, francuski kritičar i publicista Pjer-Anri Delo, ali i slavna iranska glumica Niki Karimi i njen italijanski kolega Fabio Testi.
Melat festivalska palata u Teheranu
U takmičarskom programu „Svetski film” do 3. maja takmiči se 14 filmova od kojih su čak tri iranska – „Dugo zbogom” Farzada Motamena, „Mirazna činija za šećer” Alija Molagholipura i „Bez granice” Amirhoseina Asgarija (bio je prikazan i u Beogradu). Tu su i američki film „Zlatno kraljevstvo” Brajana Perkinsa (na burmanskom jeziku, viđen na ovogodišnjem Berlinalu), kanadski „Sidarta” Ričija Mehte, japanski „Deljenje” Makotoa Šinozakija, ali i norveško-danski „Po redosledu nestanka” Hansa Petera Molanda (sa Mikijem Krstovićem i Sergejem Trifunovićem), grčki „Zauvek” Margarite Magde, kineski „Fabrički bos” Vei Žanga, francuski „Potraga” Mišela Azanavisijusa...
Među filmovima u takmičarskom programu „Istočna panorama”, iranska publika i međunarodni žiri, videće između ostalih i sirijski film „Majka” Basila Alkhatiba, tadžekistanski „Mualim” Nosira Saidova, francusko-američko-alžirsku koprodukciju „Dva čoveka u gradu” Rašida Bušareba (sa Forestom Vitakerom i Harvijem Kajtelom), irački film „U pesku Vavilona” Muhameda el Daradjija, malezijski „Čovek koji je spasio svet” Leja Senga...
U ovom programu ravnopravno se takmiče i tri čisto iranska filma: „Koliko je sati u tvom svetu?” Safija Jazdanijana, „360 stepeni” Sama Garibijana, „Mazar Šarif” Hasana Berzideha, kao i tri iranske koprodukcije: libansko-iranski film „Sahranjena tajna” Alija Gafarija i iransko-avganistansko-škotski „Utopija” Hasana Nazera i tajlandsko-iranski „Džonsuda” Faramarza Vakilija... Mogućnost snimanja koprodukcijskih filmova u Iranu, jedna je od važnih tema na 33. Fadžr – Teheran festivalu. Svi učesnici dobili su veoma zanimljivu publikaciju – praktični vodič kroz potencijale iranske kinematografije: filmskih studija, fantastičnih, živopisnih lokacija u velikoj zemlji klimatskih i geografskih razlika (od Golfskog zaliva na jugu do planinskih masiva na severu) i tehničke baze koja je na zavidnom nivou. Ne treba zaboraviti da u Iranu osim filmske umetnosti (filmovi Kijarostamija, Farhadija, Panahija..., koji su osvojili svetsku scenu pa i Oskara), postoji i veoma dobro razvijena filmska industrija i veliki broj bioskopa u kojima se prikazuju komercijalni filmovi, te zato nije za čuđenje činjenica da se u ovoj ogromnoj zemlji snimi jedan film dnevno!
-----------------------------------------
Profesor Kijarostami
Jedan od najvećih filmskih reditelja današnjice, poetski realista Abas Kijarostami, ličnost je u žiži i teheranskog festivala, ali i iranske kinematografije u celini. Juče je na festivalu prikazan dokumentarni film „Bilo jednom u Marakešu” Sejfolaha Samadijana, u kojem je zabeležena nezaboravna majstorska radionica koju je pre nekoliko godina u Marakešu, zajedno sa Martinom Skorsezeom, održao Abas Kijarostami.
Pred iranskim studentima filma i gostima festivala, Kijarostami se zahvalio autoru dokumentarca „koji je verno prikazao šta se sve dešava na majstorskim radionicama” i zahvalio se Mahmudu Rezi Saniju i Žan-Klodu Karijeru, autorima knjige „Čovek i posao: filmske lekcije Abasa Kijarostamija”, u kojoj su sabrane sve najvažnije filmske lekcije koje je slavni iranski reditelj, kao profesor držao, svojim studentima.
