Izvor: B92, 08.Feb.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tvrđava
U sredu, 6. februara na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta izvedena je predstava "Tvrđava" Meše Selimovića u dramatizaciji i režiji Nebojše Bradića i produkciji Kruševačkog pozorišta. Bradić je od 1981. do 1996. bio reditelj, umetnički direktor i upravnik ovog pozorišta.
U rediteljskom opusu od 80 predstava, Bradić je postavio svoje dramatizacije romana "Prokleta avlija" Ive Andrića, "Derviš i smrt" Meše Selimovića, "Zlatno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << runo" Borislava Pekića i "Koreni" Dobrice Ćosića.
Dugoočekivana premijera predstave Tvrđava Meše Selimovića u Kruševačkom pozorištu ponovo je aktuelizovala pitanje o tome kako dramatizovati roman.
Dramski pisac Slobodan Selenić zaključio je na osnovu dramatizacije sopstvenog romana Prijatelji da je neophodno umesto montaže delova teksta napisati novu dramu.
Neki reditelji i dramaturzi dopisuju svoje tekstove, ubacuju različite tekstove istog pisca, menjaju redosled događanja i ubacuju tekstove drugih autora.
Kada reditelji koji dramatizuju tekstove i dramaturzi žele da ostanu dosledni tzv. stilskom jedinstvu teksta oni koriste dijaloške delove ili naratorske pasaže u romanu kao tekstove scenskih likova. Ovaj postupak podseća na dramaturško vajanje materijala – piščevog teksta od koga nastaje dramatizacija, a zatim i predstava. Tajna je u tome da se nađe prava ravnoteža u dijalogu između pisca i dramaturga koja je neophodna za uspostavljanje dijaloga predstava-publika. Naravno, postoje i drugi pristupi dramatizaciji: slobodna adaptacija po motivima određenog dela, uključivanje dramaturgije glumačkog procesa, dramaturgije teatra u glavi gledaoca itd.
U svojoj dramatizaciji Tvrđave Nebojša Bradić je izbacio narativni glas Ahmeta Šabe, njegovo ratovanje na Dnjestru, vreme kontemplacije i neprilagođenosti na mirnodopski život posle povratka u Sarajevo, zapošljavanje u pisarnici kod Mule Ibrahima kome je spasio život na ratištu, sm lik Mule Ibrahima, ženidbu Ahmeta Šabe sa hrišćankom Tijanom, vreme njene trudnoće i pobačaj, susret sa revolucionarnim studentom Ramizom i mnoge druge važne epizode iz romana.
Ovako redukovan tekst predstave Tvrđava Nebojše Bradića deluje simplifikovano i scenski likovi se ponašaju psihološki nemotivisano. Takođe, gubi se Selimovićeva ideja čoveka zatvorenog u ličnoj tvrđavi koja je opkoljena društvenom tvrđavom gde svako otkrivanje istine može završiti smrću.
Aktuelnost predstave potcrtavaju savremeni kostimi Maje Davidovac i ponašanje Osmana Vuka (Vuk Kostić) koje podseća na mladiće iz beogradskog kriminalnog miljea u domaćim filmovima.
U Bradićevoj dramatizaciji i predstavi Ahmet Šabo (Branislav Trifunović) je ironični mladi čovek koji naizgled olako pristaje da šuruje sa sarajevskim bogatašem kriminalcem Šehagom Sočom (Milija Vuković).
U završnoj sceni Bradić plasira ideju da su Šehagu u vreme venecijanskog karnevala otrovali njegovi neprijatelji iz Sarajeva. To je ostvario postavkom mizanscena gde se Šehagini neprijatelji pojavljuju u drugom planu sa belom šminkom na licu.
U ovoj predstavi bez izrazitih glumačkih kreacija igraju Branislav Trifunović kao Ahmet Šabo, Biljana Nikolić u ulozi Ahmetove žene Tijane, Milija Vuković u ulozi Šehage Soče, Vuk Kostić u ulozi Šehaginog čoveka od poverenja Osmana Vuka, Toma Trifunović u ulozi pijanice i strašljivca Mahmuta Neretljaka, Nebojša Vranić u ulozi fanatičnog policajca Avdage, Dejan Tončić kao samozaljubljeni Džemal Zafranija i dr.
Scenografiju je kreirao Nurlulah Tunker, a muziku je komponovao Zoran Erić.
