Izvor: B92, 20.Sep.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužni tropi - 44. BITEF
Inspirisano: „Tužnim tropima" Kloda Levi-Strosa
Ideja, koreografija, scenografija: Virđilio Sijeni (Virgilio Sieni)
Izvedbom Tužnih tropa u Pozorištu na Terazijama, italijanski koreograf i plesač Virđilio Sijeni je sa istoimenom trupom predstavio svoj doživljaj i poimanje poznatog dela Kloda Levija-Strosa, "oca savremene antropologije”.
Jedan od predmeta proučavanja Levi-Strosa na svom putešestviju po brazilskoj Amazoniji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je bila iznenađujuća sličnost mitova u različitim kulturama. On je smatrao da univerzalni zakoni vladaju ljudskim umom i stoga stvaraju slične konceptualne strukture na raznim podnebljima.
Ono što smo sinoć gledali svakako nosi utisak mitske priče, davnih plemena, kolektivnog nesvesnog. Predstava nema tekst, glavne junake ili fabulu. Njom dominiraju pokret, zvuk i svetlost.
Prva scena pauna je naglašena mističnim šaputanjem koje liči na eho ili neku vrstu mantre. Ono što sledi su siluete i prilike ljudi kroz maglu (početak civilizacije), predivna i izrazito vešta igra plesača. Imali smo priliku da vidimo veoma specifične ritualske pokrete koji predstavljaju, kako Virđilio Sijeni kaže, demokratičnost tela, tj. prednost malih mišića i pokreta u odnosu na velike, čime se dozvoljavaju nove mogućnosti tela. Igra u predstavi je propraćena muzičkim elementima (kompozitor i majstor zvuka Frančesko Điomi) koji se pre podvode pod fon ili efekte, nego pod muziku. Ali je upravo na takav način ostvaren i pravi efekat neophodan za ovo izvođenje.
Scenografija je minimalistička. Samo par rekvizita, poput traka, krugova ili životinja se mogu videti u ovom jednočasovnom spektaklu. Uloga životinja je da ukaže na odnos plemenskog života i smrti.
Ono što je fascinantno u delu je i učestvovanje slepe plesačice, što dokazuje da oči mogu da služe za ravnotežu ili noge za koncentraciju, po rečima autora koga smo imali prilike da slušamo na tribini nakon predstave.
Antropološki pristup pozorištu, kako je istaknuto, je zanimljiv ne samo u smislu minulih vremena, već i u smislu proučavanja aktuelnih tema u društvu u odnosu na izvorno, praiskonsko. Zato su Tužni tropi provokativni u smislu upoređivanja i proučavanja odnosa munulog i savremenog.
"Zapad nije uspeo da postane žena”, rekao je Virđilio Sijeni. Ova eksplicitna kritika zapadne eksploatatorske ideologije i njene destruktivne dehumanizacije ima subverzivan odjek.
Zato je antropološki pristup ovoj temi značajan – kao pripadnici savremenog društva ne smemo da zaboravimo svetove i jezike koji svakodnevno umiru pred našim očima. Ova predstava nas podseća da zapadna "anti-kultura” kolonizuje i briše stare kulture. Zato odiše tugom i očajem.
