Izvor: Politika, 29.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužna godišnjica jednog izdavača
Osam decenija postojanja i petnaest godina od smrti Ota Bihalji-Merina, Nolit i srpska kultura obeležavaju prodajom fensi mode u njegovim glavnim knjižarama
Akcija „Politike” za očuvanje „Prosvete” i knjižare „Geca Kon” dobila je podršku u javnosti, čak i u vlasti. I, dok se odvijala ta akcija, preko puta Beograđanke nema više jedne od najlepših beogradskih knjižara, nazvane „Pavle Bihali”, po osnivaču časopisa „Nova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << literatura” i izdavačkog preduzeća Nolit.
Dogodilo se to u prilici kakvu ne bi propustila da obeleži nijedna kultura koja drži do sebe – Nolit je osnovan tačno pre 80 godina, a pre 15 godina je preminuo i drugi od osnivača tog preduzeća, Pavlov (1892–1941) brat Oto Bihalji-Merin (1904–1993). Baš u godini jubileja, retkog u ovdašnjoj kulturi i književnim poslovima, u raniju knjižaru instaliran je blještavi enterijer neke fensi radnje, uz opšte ćutanje javnosti.
Braća Oto i Pavle Bihali objavili su prvi broj časopisa „Nova literatura” pred sam kraj 1928. godine, u ne baš srećno vreme jer je, samo nedelju-dve kasnije, kralj Aleksandar ukinuo parlamentarizam i zaveo diktaturu. Nolit je sada imao da se bori protiv ljutog neprijatelja slobodne i kritičke misli, protiv odmah zavedene, vrlo oštre cenzure.
„Nova literatura” je bila koncipirana kao angažovani, internacionalni časopis leve orijentacije u kojem su njeni pokretači, kako mi je svedočio Oto Bihalji-Merin, hteli da ostvare i neku vrstu sinteze moderne – naime dadaizma, nadrealizma, futurizma i zenitizma, sa revolucionarnim radničkim pokretom.
Internacionalnu orijentaciju „Nove literature” je uverljivo, čak spektakularno potvrđivao i sastav „redakcijskog komiteta” časopisa u kojem su bili Albert Ajnštajn, Aleksandra Kolontaj, Sergej Ejzenštajn, Maksim Gorki, Anri Barbize, Egon Ervin Kiš, Ervin Piskator, Kete Kolvic, Apton Sinkler, Georg Gros" Njih je oko časopisa okupio Oto Bihalji, dok je njegov brat Pavle od jugoslovenskih stvaralaca pozvao Ljubu Babića, Dragišu Vasića, Augusta Cesareca, Branka Gavelu, Stevu Galogažu, Dragišu Mihajlovića" U prvom broju ovi uglednici su objavili neku vrstu manifesta pod naslovom „Intelektualci Evrope čitaocima Jugoslavije”. U tom tekstu se, uz ostalo, kaže: „Knjiga je opšte dobro svih ljudi. Preko granica jednog jezika, ona prenosi misli i ideje kroz vreme i prostor. Ona nas uči rukovanju mehanizmom razvitka" Tako naša Književna Zajednica, na osnovi obostranih interesa za jevtinim (knjigama, prim. a.), ima visoku kulturnu misiju: da uistini napredne duhove našeg doba, preko svih međa nacionalnog ograničavanja, međusobno približi – da ideje i dela duha prenese u mase”.
U krajnje složenim okolnostima, uz početno izbegavanje cenzorskih makaza, časopis je definitivno zabranjen posle dvanaestog broja, u januaru 1930. godine, ali je Nolit nastavio svoju misiju. Sada objavljivanjem niza knjiga koje su, pogotovu, imale velikog uticaja na mlade.
Zatvaranog zbog Nolita pre rata, Pavla Bihalija je uhapsio i Gestapo 1941. godine. „Novo vreme” je 19. jula 1941. objavilo „Spisak streljanih zbog sabotaže i nasilja”. Među dvadeset osam imena streljanih komunista i Jevreja iz Beograda, ime Pavla Bihalija „izdavača”, navedeno je kao deseto. Ovu surovu vest Oto Bihalji je saznao u zarobljeništvu, u logoru za jugoslovenske oficire oterane u Nemačku posle kapitulacije. Pošto je preživeo rat i logor, Oto je sve do smrti 1993. godine neumorno radio, pronoseći i one ideje koje su ga pokrenule da zajedno s bratom Pavlom osnuje Nolit.
Uprkos tome što više nema knjižare koja je nosila ime Pavla Bihalija, njegovo i delo njegovog brata Ota Bihaljija traju i tek će biti predmet novih analiza i novih vrednovanja.
Slobodan Kljakić
-------------------------------------------------
Bihali i Bihalji
Treba razjasniti različita prezimena dvojice braće Bihali. Kada se Oto vratio u Beograd 1945. i počeo da objavljuje u „Borbi” potpisivao je svoje članke sa „Bihali-Merin”, ali bi slagač uvek „po svom tačnom osećanju za srpski jezik”, potpis ispravljao u Bihalji. I, ostalo je na tome.
[objavljeno: 30/12/2008]
.jpg)
