Izvor: Glas javnosti, 29.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska na udaru terorista
Da li je u Turskoj došlo do kulminacije serije sukoba između partija koje se drže islamskog kursa i sekularističke elite, ili razvoj događaja može biti još i gori? Svejedno, ipak je na fonu žestoke konfrontacije „laicista“ i „antilaicista“ u toj zemlji buknulo nasilje. Tako su u nedelju uveče u Istanbulu - poslovnom, kulturnom i istorijskom centru republike - odjeknule dve eksplozije. Prvo je eksplodirala manja bomba, skrivena kanti za smeće, a nakon 10 do 12 minuta usledila je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << mnogo snažnija eksplozija u predgrađu Gungoren, u blizini glavnog aerodroma, u prepunoj pešačkoj zoni. Od eksplozije te bombe - koja se takođe nalazila u kanti za smeće - poginulo je 17 ljudi, a ranjeno 154.
Na prekretnici
Turska, koja je članica NATO i sedište glavnog centra za borbu protiv terorizma zapadne vojne alijanse, već nedeljama se nalazi u atmosferi zaoštravanja političke situacije i pretnji razbuktavanja nasilja, slabljenja finansijskog tržišta i usporavanja procesa reformi, a Ustavni sud Turske, kao najviša pravna instanca, juče je započeo razmatranje zahteva za raspuštanje vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) i zabranu njenog rada na čelu sa sadašnjim premijerom Tajipom Erdoganom. Očekuje se da će presuda biti doneta početkom avgusta.
Ustavni sud je u martu odlučio da preuzme zahtev o zabrani vladajuće partije, a u kojem se, takođe, traži zabrana političkog angažovanja na pet godina za Erdogana, predsednika Turske Abdulaha Gula i još 69 visokih funkcionera partije. Premijer Erdogan je, uzgred rečeno, 1998. godine već osuđivan zbog podsticanja „religiozne mržnje“ na deset meseci zatvora, od kojih je odslužio četiri.
DESTABILIZACIJA ZEMLJE
Ko stoji iza terorističkog napada tek predstoji da se utvrdi. Ali, već je jasno da je on učinjen radi destabilizacije zemlje, koja je i bez toga suočena sa političkim potresima. Teroristički napad mogli su da izvedu pripadnici ekstremne Kurdske radničke partije, kao i oni koji koriste te ekstremiste-separatiste za uznemiravanje mirnog života u zemlji. Ko tu dobija? Verovatno pre svega oni koji nisu zainteresovani za krilaticu Ataturka: „Mir u zemlji - mir u celom svetu“. A da li će se zabraniti partija premijera Erdogana ili ne, i jesu li ultranacionalisti iz „Ergenokena“ krivi, odlučiće sami građani 70-milionske Turske.
ERDOGAN POZVAO NA JEDINSTVO TURAKA
ISTANBUL - Turski premijer Tajip Redžep Erdogan pozvao je juče na jedinstvo zemlje.“Borili smo se protiv terorizma 30 do 35 godina. Ta borba će se nastaviti dok ne pobedimo“, rekao je Erdogan, poručivši: „Danas je dan za jedinstvo“.
„Naš problem nije da li će AK partija biti zabranjena ili ne. Naš problem trenutno je da održimo naše jedinstvo tako da naša zemlja krene drugim pravcem“, rekao je Erdogan tokom posete mestu bombaškog napada.
Načelnik turskog generalštaba Jašar Bujukanit takođe je osudio napade.
Za zabranu partije treba da glasa najmanje sedam od ukupno 11 sudija Ustavnog suda.
Optužnicu su podigli državno tužilaštvo i opozicione partije zbog navodnog pokušaja AKP da uvede islamsku vladavinu u pretežno muslimanskoj, ali sekularnoj državi. Erdoganovi protivnici objašnjavaju svoj korak time da proislamska partija ugrožava svetovni karakter razvoja zemlje i okreće ga ka uspostavljanju šerijata. Erdogan i njegove pristalice kategorički odbacuju takve optužbe i ističu da se pridržavaju principa svetovne države, kakva je, po ustavu, Republika Turska. Neposredni povod za pokretanje tužbi bio je nedavno doneti zakon kojim se Turkinjama dozvoljava da u ustanovama nose „feredže“ - muslimansko obeležje. To obeležje, po mišljenju pristalica svetovnog režima, islamisti koriste radi svojih političko-verskih ciljeva. Generalno gledano, žene u Turskoj slobodno odlučuju o tome da li će nositi feredže ili ne. Ipak, feredže su zabranjene za državne službenice, ali i za studentkinje. Zagovornici ukidanja zabrane tvrde da se radi o ugrožavanju slobode izražavanja, dok njihovi protivnici smatraju da se tu radi o političkom islamu.
Dve nedelje ranije tursko tužilaštvo podiglo je tužbu protiv 86 građana. Osumnjičenima se pripisuje krivica „članstvo u oružanoj terorističkoj organizaciji“, s ciljem „nasilnog obaranja vlasti zemlje“. Među njima se nalaze generali u penziji, važni činovnici, javni radnici, povezani sa aktivnostima ultranacionalističke organizacije „Ergenekon“, koja je navodno pripremila državni prevrat u cilju zbacivanja s vlasti vladajuće partije.
Očigledno, da su u Turskoj određene snage izašle na pozornicu političke borbe, u koju su uvučeni, s jedne strane, zaštitnici svetovne Turske, u čijem korenu stoji njen osnivač Ataturk, i pristalice postepene islamizacije republike. Među prvima je, u prvom redu, armija, koja se tradicionalno smatra tvrdim pobornikom laicizma - svetovnog karaktera turske države. U proteklih 50 godina turska vojska izazvala je smenu četiri vlade.
Moderna turska republika osnovana je 1923. godine kao sekularna i unitarna država. Od šezdesetih godina više od 20 partija - uglavnom proislamskih ili prokurdskih - bile su zabranjene pod optužbom da se ne pridržavaju navedenih principa. Međutim, ovo je prvi put da se pokrene postupak protiv vladajuće parlamentarne partije sa velikom parlamentarnom većinom. Partija pravde i razvoja (AKP) bukvalno se bori za svoje politički opstanak.
„Pravosudni puč“?
Članovima AKP, uključujući predsednika Abdulaha Gula i premijera Redžepa Tajipa Erdogana, mogla bi biti izrečena zabrana političkih aktivnosti na pet godina.
Partija tvrdi da je suočena sa „pravosudnim pučem“.
Ovo bi moglo da vodi u period velike političke i ekonomske nestabilnosti ili čak novih prevremenih parlamentarnih izbora - pominje se novembar - na kojima bi AKP mogla izaći pregrupisana i pod drugim imenom.
Politički potresi već su se odrazili na berzi. Takođe, pojavile su se spekulacije da bi zabrana mogla da utiče na tempo pristupanja Turske Evropskoj uniji, koja je već izrazila zabrinutost, kao i NATO. „Najoštrije osuđujem bombaške napade“. Ovi zastrašujući planirani teroristički napadi usmereni su ka nedužnim civilima i izvedeni su na brutalan način“, izjavio je generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer.
DESTABILIZACIJA ZEMLJE
Ko stoji iza terorističkog napada tek predstoji da se utvrdi. Ali, već je jasno da je on učinjen radi destabilizacije zemlje, koja je i bez toga suočena sa političkim potresima. Teroristički napad mogli su da izvedu pripadnici ekstremne Kurdske radničke partije, kao i oni koji koriste te ekstremiste-separatiste za uznemiravanje mirnog života u zemlji. Ko tu dobija? Verovatno pre svega oni koji nisu zainteresovani za krilaticu Ataturka: „Mir u zemlji - mir u celom svetu“. A da li će se zabraniti partija premijera Erdogana ili ne, i jesu li ultranacionalisti iz „Ergenokena“ krivi, odlučiće sami građani 70-milionske Turske.
ERDOGAN POZVAO NA JEDINSTVO TURAKA
ISTANBUL - Turski premijer Tajip Redžep Erdogan pozvao je juče na jedinstvo zemlje.“Borili smo se protiv terorizma 30 do 35 godina. Ta borba će se nastaviti dok ne pobedimo“, rekao je Erdogan, poručivši: „Danas je dan za jedinstvo“.
„Naš problem nije da li će AK partija biti zabranjena ili ne. Naš problem trenutno je da održimo naše jedinstvo tako da naša zemlja krene drugim pravcem“, rekao je Erdogan tokom posete mestu bombaškog napada.
Načelnik turskog generalštaba Jašar Bujukanit takođe je osudio napade.
