Izvor: Blic, 11.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turbo, or not turbo
Turbo, or not turbo
Enigma potpunog uništenja temelja za gradnju relevantne nove masovne kulture u Srbiji na prelazu vekova i milenijuma, zapravo uopšte nije enigma. Kao što je bilo dovoljno samo izdati 'dozvolu za ubijanje' da bi najbliži susedi krenuli da potežu jedan na drugog, tako je sistematsko ohrabrivanje prostakluka, primitivizma i katastrofalne nezahtevnosti dovelo do onoga do čega je jedino i moglo da dovede. Posebno je, pri tom, bila zanimljiva činjenica da mediji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gotovo nikada, osim u smislu individualnih ekscesa, nisu na odgovarajući način tretirali jedan očigledno izazovan i neobično intrigantan problem.
S jedne strane imali smo oportunističko uvlačenje i beslovesnu glorifikaciju, sa druge uvređeno ignorisanje, ili nadmeno nipodaštavanje. Zato serijal 'Sav taj folk' (B92, subotom u 21h) autora Radovana Kupresa, kojim se analizira geneza dugoročno projektovanog užasa, predstavlja tako blagotvornu prekretnicu. Posle dve epizode jasno je da je reč o ozbiljno i promišljeno uobličenom projektu, koji ispunjava sve zahteve dobre televizije.
Ne postoji – što je kod nas toliko retka pojava da nije sigurno da uopšte postoji - ništa što nije urađeno kako treba, od osnovne namere, preko scenarija i teksta, do osvetljenja, montaže, dinamike i ciljanog utiska. Nijedan kadar ne traje duže od nekoliko sekundi, a izjave potpuno raznorodnih učesnika ravnopavno su tretirane, besprekorno međusobno uklopljene i podržane odgovarajućim muzičkim insertima. Ukratko, uz neke epizode 'Nikad izvini' (TV Pink) i gostovanje Mirka Ilića u emisiji 'Beograd noću' na Studiju B, 'Sav taj folk' je neuporedivo najbolje što se ove godine moglo videti na bilo kom TV kanalu.
Preko granice života
Igor Bauersima 'Norway today', koprodukcija Narodno pozorište Beograd i Drama SNG Maribor
Tačka dodira dva pozorišta, iz Beograda i Maribora, bila je švajcarski pisac Igor Bauersima, odnosno njegov komad 'Norveška danas', posvećen temi samoubistva, gorućem problemu savremenog društva. Shvaćen kao zajednički projekat dve kuće, koji je imao za cilj da 'kruniše' višegodišnju prostu razmenu predstava, on je u tom smislu ispunio zadatak.
Međutim, priča o dvoje mladih koji nakon internet komunikacije prelaze na stvar, sreću se u dalekoj Norveškoj, na mestu gde je ona nekada dolazila sa roditeljima kako bi zajednički skočili sa obližnje litice, suštinski nije priča o samoubistvu. Ova velika tema mnogih književnih i drugih umetničkih dela, švajcarskom piscu je samo povod za priču o dvoje običnih mladih, pomalo dokonih ljudi, naročito kada je o mladiću reč, kojima je uglavnom dosadno. Stoga se osnovno slabo dramaturško mesto ove priče sastoji u tome što je ona koncipirana kao apel - ne publici, okolini, društvu uopšte - već terapeutu. Samoubistvo u ovom slučaju zapravo je spoljašnji, više anegdotski, okvir ove priče o životu mladih.
U želji da izbegne problem 'prve lopte', reditelj Strelec beži u najdalju moguću stilizaciju. Dvoje aktera priče o zaljubljivanju, jer sve će se završiti srećno, on smešta u neki sajber prostor u kome dvoje junaka ostaju prepušteni svojoj želji za životom. Istovremeno, srpsko-slovenački glumački par biva prepušten isključivo svom glumačkom umeću. I dok se Nada Šargin dvoumila između pozicije devojke razočarane u svet i nekoga kome nije stalo do sebe, njen partner Tadej Toš nije imao dilemu. Avgust, prostodušni devetnaestogodišnji mladić, ne pravi velika pitanja ni kada je reč o životu ni kad je reč o smrti. U oba slučaja on je 'samo' razoružavajuće iskren.
