Izvor: Blic, 13.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tuga
Tuga
Miroslav Josić Višnjić: 'Roman bez Romana',
Narodna knjiga, 2004.
Pišući treću 'časticu' 'Romana bez Romana', autor ponavlja Sterijin model romana–komentara, šendizam i dramatizovanog pripovedača. Međutim, novonastalo delo je parodija stilskih pomodarstava samo u detaljima, dok mu je glavni cilj ukazivanje na zapostavljenost naše kulture i naročito romana, kao njenog književnog stožera. U takvom kontekstu, junak nije mogao da ostane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šaljivi 'zvrndov i lutalica': Romanova 'priključenija' su tragični i kobni istorijski događaji (čiji je svedok, a ne učesnik); njegova srodnost sa Don Kihotom više se ne temelji na parodijskoj, već na filozofskoj strani tog lika, dok su pantagruelovski ispadi pokušaj odbrane (na smrt preplašenog) od crne izvesnosti i uroka. Višnjićev junak je pokazatelj međusobnog odnosa naše književnosti i društva tokom poslednja dva veka i oličenje tipične, robijaške ili emigrantske, sudbine značajnih srpskih pisaca. Za razliku od Sterije, koji se obračunavao sa lošim ukusom publike, Višnjić se suočava sa čitaocima koje literatura, u stvari, ne interesuje, što zbog gladi, što zbog odanosti turbo–folku. Kao istoričar književnosti, autor je strog i skeptičan ('sve što u karasrbadinskoj književnosti ima značaj ... stane u samo deset tomova iz B formata'), a kao kritičar, zasićen i depresivan ('ničeg novog nema pod suncem').
Pisan da bi bio spomenik Steriji, ovaj roman je, zbog neknjiževnih tema (kritika evropske i američke politike prema Srbiji), prerastao u nešto drugo. Prozivanje i pakosno karikiranje 'krivaca' i 'odgovornih' ostalo je na nivou pamfleta, bez reformatorske (konstruktivne) drskosti i nade.
