Izvor: Politika, 06.Sep.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tu gde je život nema uvek sreće
Oliveira o siromaštvu i EU, Belokio o eutanaziji, Mendoza o ljubavnoj žrtvi, Korin ponovo o problematičnim tinejdžerima, a Robert Redford o studentima koje (ni)je pojela ’68.
Venecija, Lido – Drugu polovinu i završnicu 69. Venecijanskog festivala obeležila su dela filmskih veterana-velikana: Manoela de Oliveire, Marka Belokija, Roberta Redforda, ali i nezavisnih rediteljskih zvezda – Filipinca Briljantea Mendoze i Amerikanca Harmoni Korin, koji se na Lido vratio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle 15 godina odsustva.
Najstariji živi reditelj na svetu, neumorni i stalno aktivni Portugalac Manoel de Oliveira, u decembru će proslaviti 104. rođendan, van konkurencije je predstavio film „Gebo i senke” u kojem igraju njegove miljenice Žan Moro i Klaudija Kardinale, ali i mnoge zvezde portugalskog filma. I ovaj film legendarnog Manoela je na tragu poetike i estetike njegovih prethodnih dela u kojima uvek ima i šarma misterije i adaptacije poznatih dramskih komada, a ovaj je o siromaštvu – temi tako aktuelnoj otkako se Portugalija pridružila Evropskoj zajednici. O tome Oliveira kazuje kroz metaforičnu priču o Gebovoj porodici u kojoj glad postaje pokretačka sila svega i u kojoj 12 plesača (12 zemalja EU) pleše noću dok grad Porto spava, a Kandidina – lik koji igra Žana Moro, još jednom kaže naglas da nema para dok gleda kutiju punu novca pred sobom...
Kao najjači italijanski kandidat za nagrade pojavio se produkcijski raskošan film „Uspavana lepotica” maestra Marka Belokija (prošle godine mu je na Lidu uručen „Zlatni lav” za životno delo), u kojem i problematiku eutanazije tematizuje unutar okrilja političke zbilje savremene Italije. U „Uspavanoj lepotici” politika, iako svuda prisutna, naoko je izmeštena u drugi plan. U prvom planu je istinita priča o nacionalnoj italijanskoj tragediji, o sudbini mlade žene Eluane Englaro čiji se život ugasio sudskom odlukom posle 17 godina provedenih u dubokoj komi. Pošavši od potresnog istinitog događaja, Belokio gradi psihološku dramu sa četiri lika koja na ovu temu imaju sopstvena uverenja (igraju Toni Servilo i Izabel Iper) spajajući njihove priče u jedinstvenu emocionalnu celinu i refleksije o smislu i vrednosti života i trenucima kada on prestaje.
Novi moćan politički triler van konkurencije juče je predstavio legendarni „holivudski dinosaurus”, glumac, reditelj i producent snažnog i glasnog političkog glasa – Robert Redford (1936) koji prvi put boravi na Venecijanskom festivalu. Njegov film „Društvo koje čuvaš” (prema romanu Nila Gordona) osvetljava deo novije američke istorije o kojoj se nikada ne govori tako glasno i to kroz priču o pripadnicima radikalnog krila nekadašnjih američkih studenata – šezdesetosmaša koji su krvarili na protestima protiv vijetnamskog rata, otišavši u svojima akcijama i korak dalje počinivši dela koje je američka vlada okarakterisala kao teški teroristički akt.
Nekadašnji buntovnici i borci za mir i pravdu u svetu i dalje su na policijskim poternicama označeni kao najtraženiji zločinci. Imaju nove identitete, svoje porodice, novi život. Nikada nikog iz svog društva nisu izdali, nikada otkrili ko je ko – oni su društvo koje se međusobno čuva i samo probuđena lična savest može da ih izvede pred lice pravde i javnosti kako bi se konačno otkrila istina da nije sve baš tako kako to već decenijama plasiraju američki zvaničnici i federalne službe. O svemu tome Redford – ujedno i jedan od glavnih filmskih junaka uz Džuli Kristi, Suzan Sarandon, Nika Noltija – priča, kroz izvanredno dramaturški razvijenu igru mačke i miša između mladog novinara Bena Šeparda (Šija LaBef) na tragu „priče veka” i begunca Džima Granta (Redford). I jedan i drugi žele istinu koja će redefinisati njihove živote. Odličan film!
Među bolje filmove u glavnom takmičarskom programu može se ubrojati i film „Tvoja materica” Briljantea Mendoze nezavisnog filipinskog autora, rediteljske zvezde u konstantnom usponu u poslednjoj dekadi (osvajao je i nekoliko kanskih nagrada), u kojem ostaje dosledan svojoj estetici „isprljanih” kadrova snimljenih kamerom iz ruke, ali odustaje od mistike, nasilja i „ljudskog gliba”. Mendoza u ovom filmu na sebi svojstven način gradi toplu priču o ljubavi i žrtvovanju. Žrtvu podnosi žena-nerotkinja koja će zarad ljubavi prema mužu učiniti sve da mu druga rodi dete.
Suptilnosti ovakve vrste naravno da se ne mogu očekivati od nezavisnog američkog scenariste i reditelja Harmoni Korina (najpoznatiji je kao scenarista filma „Kids” i reditelj filma „Gamo”), jer on je uvek veoma eksplicitan i u realističnosti gotovo nemilosrdan dok već dve decenije „prežvakava” stalno istu temu – maloletničku delinkvenciju. Tačnije, krik američkih tinejdžera koji ne umeju da se snađu u prostoru i vremenu, pa valjda zato piju, drogiraju se, orgijaju i čine zločine. Tako je i u novom Korinovom filmu „Spring Breakers”. Naslov označava tinejdžere koji provode svoje hedonističke i razuzdane dane tokom prolećnog raspusta, u ovom slučaju četiri tinejdžerke (jednu od njih glumi popularna Selena Gomes) koje čine sve najbizarnije čega se Korin mogao dosetiti u dobro snimljenom, ali do zla boga ponavljajućem filmu u kojem drama nikako da počne. Najinteresantnije u njemu je to što je slavni glumac Džejms Franko fizički potpuno neprepoznatljiv kao di-džej, lokalni siledžija koji će devojčice uzeti pod svoje okrilje...
Do kraja festivala pred publikom i žirijem naći će se još filmovi Brajana de Palme i Frančeske Komenčini.
----------------------------------------------
Teatarska alhemija Pitera Bruka
Venecijanska „Mostra” je ove godine širom otvorila vrata i za niz izvanrednih dokumentarnih filmova, među kojima je i „Nategnuto uže” Sajmona Bruka, sina velikog pozorišnog maga Pitera Bruka koji je prisustvovao premijeri. Piter Bruk je priznao da je jedva prihvatio da se o njegovom radu snimi film jer mu dugo nije bilo jasno „kako bilo ko može da uhvati ovaj nematerijalni kreativni proces”, ali i izjavio da je veoma zadovoljan filmom. Ostaje zabeležena i Brukova izjava: „da bi posao koji radi imao neku korist čovek mora u potpunosti da mu se posveti i da ga brani do smrti, ali istovremeno mali glas u meni mi šapuće – drži čvrsto, pusti lagano”...
Dubravka Lakić
objavljeno: 07.09.2012.
.jpg)
