Izvor: Blic, 06.Dec.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržni centri nisu deo našeg mentaliteta
Oko nas se nekoliko estetika odvija istovremeno. Imamo raslojeno društvo u kojem svaka ciljna grupa ravnopravno plasira svoj doživljaj estetike. ekada smo imali socijalnu ravnotežu u SFRJ i onda je postojala ujednačenija estetika. Sada su vizuelne norme u elektronskim medijima haotične. I arhitektonska rešenja u Beogradu asociraju na haos. Svaki privatnik svojom imovinskom bahatošću osmišljava „unikatnu" estetiku – kaže za „Blic nedelje" Miodrag Tabački, naš poznati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << scenograf.
Zato često nailazimo na vodoskoke i bazene u neposrednoj blizini solitera. Bez stilskog jedinstva. Svet nam je doneo uniformisanu estetiku tržnih centara i poslovnih zgrada koja odudara od naših navika, karaktera i temperamenta.
Nedavno ste dobili godišnju nagradu za scenografiju Narodnog pozorišta u Beogradu za predstavu „Figarova ženidba i razvod". Koliko vam znači ova nagrada?
– Ovo je prva nagrada koju sam dobio u Narodnom pozorištu u Beogradu, iako u njemu stvaram od 1976. godine. Uvek sam radio scenografiju za predstave koje su bili krupniji repertoarski potez, koje je cenila kritika, a volela publika. Sada sam posle 33 godine stigao na red da dobijem nagradu nacionalnog teatra, jer imam utisak da je uprava pozorišta godinama vodila računa da nagrade odu u ruke njegovim članovima.
Nedavno je Šekspirov komad „Kako vam drago", u režiji Slobodana Unkovskog, premijerno odigran u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Kako ste uspeli da oživite „rajsku šumu" u tom komadu?
– Pripremajući scenografiju za „Kako vam drago" trudio sam se da poštujem Šekspirovu autorsku zamisao, ali i lične afinitete u pozorištu. Prostor po Šekspirovoj zamisli ima dve dramatične promene u toku igranja predstave. Ni dvorac ni šuma me na ilustrativni način nisu zanimali, već kao prostori u kojima se dešava i razrešava zaplet. Šumu sam scenografski postavio kao „sedmo nebo" bez zelenih krošnji, mahovina i puzavica, jer nisam želeo da publika stekne utisak da u njoj može da lovi divlje patke. Umesto toga „rajska šuma" je oživljena kao prostor u kojem ljudi pokušavaju da vide same sebe, ali i neke druge ljude. Publika je prepoznala šta taj prostor znači, a ne šta on ilustruje.
Dobili ste Sterijinu nagradu za životno delo pre nekoliko meseci. Koliko vas ona obavezuje na retrospektivu i rekapitulaciju vašeg dosadašnjeg stvaranja i koliko utiče na motivaciju za umetničke kreacije u budućnosti?
– Meni nagrade nikada nisu bile motiv za umetničko izražavanje niti za bavljenje bilo kakvim poslom. Nagrade mi znače i uvažavam ih, ali mene uspeh ne može da vodi kroz profesiju. Jedinu ambiciju koju sam imao svih ovih godina je da živim život pozornice. Kroz stvaranje sam umetnički sazrevao i u velikoj meri savladavao nepoznato. Na dodeli Sterijine nagrade u Novom Sadu sam rekao da ću sa još većim žarom nastaviti da radim, a da različiti žiriji smisle kako će da nagrade moje scenografije u budućnosti. Godine ne utiču na rad scenografa kao na karijeru glumaca, na primer. Zato nema okretanja unazad, rekapitulacije, retrospektive, već samo suočavanja s novim umetničkim izazovima.
Čemu učite studente pozorišne režije na FDU?
– Prvenstveno da se služe scenografijom u svojim predstavama. To ume da bude jako komplikovano, jer već godinama studenti FDU površno prolaze kroz pozorišni život. Vrlo često moji studenti ne pokazuju interes da gledaju predstave u beogradskim pozorištima. Razumem da je život u Beogradu za mlade ljude pun različitih varijanti noćnog provoda, ali da bi se neko studiozno bavio pozorištem, neophodno je da gleda sve predstave koje se u ovom momentu igraju na teatarskim scenama u prestonici. Bolonjski proces u visokom obrazovanju nam je doneo mnogo neprijatnosti na FDU, jer smo sada obavezni da održimo veći broj časova. Skoro svi predmeti se izučavaju samo jedan semestar. Mislim da je naš sistem obrazovanja bio odličan jer su naši postdiplomci iz oblasti vizuelnih umetnosti kojima sam predavao u SAD bili superiorni u odnosu na kolege iz sveta.
Kako će pozorište izgledati u budućnosti?
– Pozorište će biti vizuelno bogato i šareno. Predstave će biti omnibus različitih žanrova s elementima cirkusa. Visoka tehnologija će omogućiti razne balove na vodi u teatarskoj igri i ostala vizuelna čuda. Sada pozorište prolazi kroz fazu minimalizma u kojoj je scenografija svedena na svetlo, a kostimi epohe pojednostavljeni. Ali to će se završiti s prolaskom finansijske krize u svetu.
U koje mlade scenografe imate poverenja da će vas naslediti na našim pozorišnim scenama?
– Marija Kalabić, Vesna Štrbac i Ljubica Milanović, Siniša Ilić"
.jpg)
