Izvor: Blic, 12.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Triler o Jevanđelju
Triler o Jevanđelju
Posle pet godina žestokog zalaganja naših stručnjaka, Miroslavljevo jevanđelje, trenutno izloženo u Narodnom muzeju, upisano je na listu Uneskove baštine 'Memorija sveta'. Šta je prethodilo tom značajnom činu, ko je i kako učestvovao u priređivanju njegovog fototipskog izdanja (299 primeraka), gde se ono radilo, kojim institucijama je poklonjeno u zemlji i svetu, i kako je o knjizi čak u Južnoj Africi snimljen film (čija se premijera tek priprema), >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao i o tome zašto u američkoj produkciji, uz nove podatke o njegovom istorijatu 'Blic' saznaje od priređivača i producenta.
Dušan Mrđenović jedan je od trojice priređivača faksimila Miroslavljevog jevanđelja zajedno sa Veljkom Topalovićem i Branislavom Brkićem. Uz njih, na projektu faksimila koji je teško razlikovati od originala, radilo je stotinu saradnika navedenih u pratećoj knjizi i studijama. Posebno mesto pripada dr Veri Radosavljević, restauratoru, koja je tri decenije čekala da obavi zaštitu rukopisa, piscima kritičkih komentara i istorijata. Dokumentarni film o Jevanđelju snimio je, pak, režiser Miodrag Ćertić, nezavisni producent, koji 25 godina živi u Americi.
- Naš susret je bio slučajan. Snimao sam u Južnoj Africi kada sam čuo da je tamo ekipa koja radi na projektu fototipskog izdanja, jer u Srbiji pre pet godina to nije moglo da se izvede. Situacija je bila filmska: na projektu su angažovani crnci, beskrajno simpatični, koji nemaju pojma o čemu je reč, ekipa je smeštena u rezidenciju našeg ambasadora, dok ih u zemlji 'goni' ministar kulture, nemaju prebijene pare u džepu, gosti ih otpravnik poslova, posluga ih dvori, svuda rade na veresiju, ali svi ih obožavaju... Kreće bombardovanje, a ja počinjem da snimam kako se snalaze u apsurdnoj situaciji. Sedimo u hotelu i pokušavamo da čujemo naše vesti. U prvom redu, ispred televizora, telohranitelji kralja Zulua gledaju fudbalsko finale Kupa Afrike. Molimo ih da promene kanal, kažemo ko smo, a gorile se u trenu dižu da nam ustupe mesta... U crkvi, protestantskoj, gde je radio naš štampar, drže službu i mole se za nas i našu zemlju. To je kraj filma, uz kadrove iz Amerike gde je Dušan uspeo da plasira Miroslavljevo izdanje, na Harvardu, Jejlu, Prinstonu, u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, potom u nacionalnim bibliotekama Francuske i Velike Britanije, u Berlinu, Moskvi i, naravno, kod nas u Narodnoj biblioteci, Narodnom muzeju... - kaže Ćertić.
Poklonjena su samo dva primerka fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja: jedan manastiru Rača na Drini, monasima koji su ga tokom Drugog svetskog rata sačuvali, i drugi obnovljenoj Aleksandrijskoj biblioteci.
Nepoznate ili samo retkima poznate detalje iz istorijata najstarije srpske knjige dobijamo od Mrđenovića.
- Aleksandaru Obrenoviću Jevanđelje je uručeno na dar od monaha Hilandara u znak zahvalnosti što im je isplatio dugove koji su pretili da ugase naš manastir. Istovremeno, monasi su mu predali i osnivačku povelju manastira Hilandara, koja nikad nije pronađena, čak ni na crnoj berzi. Miroslavljevo jevanđelje je, pak, uspelo da preživi i Prvi i Drugi svetski rat i da konačno dospe gde mu je i mesto, u Narodni muzej. Od Obrenovića ga je nasledila porodica Karađorđević. Pronađeno je u jednom od tri sanduka kralja Petra koji se u ratnim godina očigledno od njega nije odvajao. Ogromnu zaslugu što je sačuvano po povlačenju srpske vojske (koja ga je nosila sa sobom preko Albanije), ima čovek o kome retko ko u Beogradu išta zna (ni ulicu svoju nema!), a to je Avram Lević (službenik ministarstva). Jer, istorija Miroslavljevog jevanđelja je istovremeno i istorija pohlepe mnogih koji su bili u dodiru s njim.
Primera je mnogo. Najpre je jedan list istrgao ruski sveštenik Porfirije Uspenski, kasnije vladika kijevski. Nalazi se u Petrogradskoj biblioteci i mi smo uspeli da ga snimimo i ubacimo u fototipsko izdanje. Zanimljivo je i kako su Crnogorci pomogli našoj vojsci da knjigu sačuva. Lević im je najpre tražio stotinu konja da njega i drugi državni trezor prebace do broda na putu za Bizertu, ali ovi rekoše da ih nemaju, sve dok im nije obećao petnaest miliona dinara u srebru, što je bila, naravno, proračunata izmišljotina.
I po formatu i po raskoši, po obilju ilustracija i inicijala, Miroslavljevo jevanđelje je dugo tretirano kao 'nemoguć rukopis za jedan slovenski narod u XII veku' kada ga je dijak Gligorije ispisao po narudžbini zahumskog kneza Miroslava po kome je i ime dobio, jer zapravo ono je Biblija. Tek kada je njegov istrgnuti list na izložbi u Kijevu video Slobodan Novaković, precrtao ga i prepisao, o njegovom značaju za srpsku pismenost i državnost, kao i o njegovoj sudbini ravnoj trileru, počinje da se govori na sva zvona, čak i u Unesku. Milena Marjanović
