Izvor: Danas, 14.Dec.2015, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trijumfalno potresno
Ako ste istinski apsolutni početnik u klasičnoj muzici, onda je susret sa Stivenom Iserlisom u ciklusu "Za početnike" Beogradske filharmonije bez sumnje garantovani ulazak u klub oduševljenih ljubitelja. Započeti svoj slušalački staž u najizuzetnijoj muzici čovečanstva i sa ovako atraktivnim i zanosnim solistom na sceni, verovatno je idealna kapija za dostojanstven i štaviše očaravajući ulazak u svet umetnosti zvukova.
Zato, nadajmo se samo da će svačije zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << stupanje u muziku započeti nalik ovom. U tom slučaju, svet bi svakako bio pun zadovoljnih i plemenitih ljudi.
Maestro Hajnrih Šif i Stiven Iserlis sa svojim saučesnicima u orkestru, izlaze na scenu sa "Kol Nidrej" Maksa Bruha i sve najedanput postaje poput kakvog sna o večnom blaženstvu, pravi jedan molitveni krasnopis treperenja, podrhtavajućeg uznošenja. Već u ovom Bruhu, Iserlis demonstrira sve svoje vrline u dosezanju lepote tonskog iskaza, prefinjen na jedan gotovo pa nezemaljski način, sposoban da gane bez mnogo okolišanja, pogađajući svojim obraćanjem direktno u srž emocija. Njihov zajednički Čajkovski odmah potom, znamenite Varijacije na Rokoko temu za violončelo i orkestar op. 33, pomiču onaj uvodni tanani dragulj odista ka pravoj briljantnosti, sa još izrazitijim solističkim uverenjem Stivena Iserlisa. U naoko razbarušenim titrajima, punim osvojene slobode za svoj unikatni glas, a istovremeno visoko organizovano, sve ustrojeno iskusnom intelektualnom svešću, a opet sanjalački na neki davnašnji način pesnika, strogo precizno, no ponešto i mangupski neodoljivo, Iserlis superiorno korača kroz Rokoko varijacije, nošen lakoćom majstora i adrenalinom tinejdžera. Plus bis u kojem njegovo violončelo kao da postaje džinovska mandolina-harfa za kakvu opojnu serenadu udaljenim sazvežđima.
No, i maestro će Hajnrih Šif doživeti svoj zvezdani trenutak tokom ove večeri odmah zatim. Peta simfonija op. 64 u e-molu Petra Iljiča Čajkovskog u drugom delu koncerta, taj totalni pop hit grandioznih razmera, plamti pod njegovom palicom ovde u svojim melodijama i iskričavim osećanjima, raskravljujući svačije srce onim pejzažima punim mudrosti u drugom stavu, te trećim sa bodrošću snoviđenja nahranjenih čistom energijom, da se konačno u onom finalnom lepota razmahne do trijumfalno potresnog. Čista epopeja a la Queen sa sve kricima dirigenta na vrhuncu, u talasima uvis ka pobedonosnoj eksploziji. Sve čestitke za Ognjena Popovića (klarinet), Nikolu Ćirića (horna), Nenada Jankovića (fagot), tromboniste Igora Rankovića i Tibora Balinta i mnoge, mnoge druge.
