Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Nov.2019, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tribina uspomena na Milana Mladenovića - dečaka iz vode
Povodom 25 godina od prerane smrti muzičara Milana Mladenovića, lidera sastava Ekaterija velika (EKV), održana je tribina u Velikoj sali Doma omladine Beograda, na kojoj su evocirane uspomene "na dečaka iz vode".
Rok kritičar Momčilo Rajin prisetio se svog prvog susreta sa talentovanim 20.godišnjakom koji je pred njega stao 1977. godina u sali SKC.
„Svaki razgovor o Milanu je s jedne strane lak jer koji god epitet da iskoristite ne bi bio preteran, ali s druge >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << strane i veoma težak, zbog čega će nam svima i zadrhtati glas, zbog njegovog preranog odlaska", kazao je sinoć Rajin, sećajući se „srećnijih vremena" u SKC, vremena u kojem su imali, kako kaže, prostor slobode u kome se cenila kreativnost.
SKC je tada, ističe Moma, bio rasadnik i kolevka mladih talenata, a najbolji predstavnik te generacije bio je Milan Mladenović, i uz njega Dušan Kojić Koja i Ivan Vdović Vd, s kojima je kasnije i osnovao bend Šarlo Akrobata.
Rok kritičar Aleksandar Žikić prisetio se vremena u kome su "jedini prozor u muziku Evrope i sveta" bile emisije Slobe Konjevića na Studiju B.
„Milan se uvek trudio da bude jedinstven, nikoga nije kopirao i falsifikovao, ali se oslanjao na britanski novotalasni zvuk. Bio je uvek na putu inovacije", kazao je Žikić, prisećajući se momka koji je sa neverovatnom merom odvažnosti i talenta stvorio nešto što je po njemu bio neuporedivi eksces - Šarla Akrobatu.
„Kada ste slušali tu trojicu na bini, bili ste u srcu uragana. Takvu energiju naša scena nije do tada osetila, a ne znam ni da li će se tako nešto ponoviti", nadovezuje se Rajin.
Oni smatra da su i Milan i Koja i Vd nosili u sebi neku vrstu stalnog nezadovoljstva i previše različitosti zbog kojih su na kraju i otišli svako svojim putem.
U periodu kada je Milan Mladenović stvarao EKV nije bilo sluha za njegovu avangardnu muziku, kako tvrde kritičari, jedino gde je mogao da snima bila je Slovenija.
„Niko u Beogradu nije imao "uvo" za njega. Nisu odmah prepoznali taj vanserijski talenat koji je sa scene zapanjio svakoga i izbacio iz sedišta. PGP je bio potpuno gluv na sve što se dešavalo na toj sceni - na Idole, Električni orgazam i EKV", priča Rajin i dodaje da su se mesta za njih otvorila tek kada su objavljivali u regionu.
Beogradska novotalasna scena nastala je, kako ističe, iz buke i revolta.
„Prelom i društveni prevrat zapisan je u Milanovim stihovima, a njegova poetika bila je univerzalna. Tekstove koje je pisao možda niste odmah razumeli, ali ste ih duboko osećali. Sva ta anksioznost i strahovi bili su svačiji", objašnjava Žikić.
Napominje da je Milanova muzika opstala, jer se ni u jednom trenutku nije žrtvovala oportunizmu.
Za Milana Mladenovića bio je veoma važan motiv kruga koji je često bio deo njegovih tekstova.
„Osećao se kao deo prostora unutar kruga ali je bio svestan da se izvan linije nalazi svet o kome je često pisao. U njegovim tekstovima oseća se stalna melanholija i bes koji je budilo sve to što se dešava izvan njegovog kruga. Na sceni je taj bes ispoljavao kroz urlik. U pesmi "Par godina za nas" na kraju se čuje krik bića, čoveka koji shvata da ne može da ispuni sve što je zamislio zbog svega što se oko njega događa. Taj krik je krik čitave jedne generacije koju je Milan predstavljao", ističe Rajin.
Nažalost, kako su se složili kritičari, nikada nije došlo do onoga što se očekivalo - nije došlo do promene toka muzike, niti je EKV uspela da promeni mejnstrim.
„Zato danas nema ljudi koji blistaju Milanovim sjajem. Bili smo na dobrom putu, ali nažalost nekultura je zavladala. Rokeri su jureni za mobilizaciju. Rokenrol je platio skupu cenu tih promena. Na političku scenu nisu došli oni koji su na rokenrolu odrastali, te su ih i pustili niz vodu", priseća se Rajin.
Važan deo Milanovog angažovanja bio je njegov antiratni aktivizam. Zalagao se za rokenrol manjinu, čime je i zadobio istorijsko mesto, pokazujući retku širinu i plemenitost u Jugoslaviji koja se raspadala.
Nakon Milanove smrti 1994. godine, nastupila je naknadna popularnost EKV jer su, kako kritičari ističu, prerani odlasci velikog broja članova ovog benda u to vreme od njih stvarali legendu.
„Milanovi tekstovi su i danas dovoljno intrigantni i inteligentni da bi se njima okretale nove generacije. Mladi osećaju da se oni protive današnjoj relativizaciji vrednosti i navode ih da se okreću sami sebi i nečemu vrednijem. Ono što su za sobom ostavili je deo naše kulturne baštine i tako se prema njihovoj muzici i treba odnositi", zaključili su govornici.
Nenad Milovanović je ispred Zadužbine Milana Mladenovića najavio izložbu i reizdanje albuma „Angels breath", uz saradnju sa Narodnom bibliotekom Srbije, u kojoj su trenutno smeštena njegova autorska dela, instrumenti i drugi predmeti povereni na čuvanje.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
