Izvor: B92, 28.Mar.2014, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri nova naslova u Geopoetici
Izdavačka kuća "Geopoetika" predstavila je danas medijima tri nova naslova, dva od domaćih autora Miće Vujičić i Đorđa Miketića, a treći je delo čitaocima već dobro znane Kanađanke Elizabet Abot.
O domaćim knjigama zbirci priča "Ronjenje na dah" Vujičića, koji već ima objavljen roman "Oštar start" i o debitanskom romanu Miketića "Paradajz" govorio je osnivač "Geopoetike" Vladislav Bajac koji ih je smestio u biblioteku "Mala edicija proze".
Bajca, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji je uključio Vujičićevog romanesknog prvenca u ediciju "Srpska proza u prevodu", što znači da ga izuzetno ceni, osvojila je ova zbirka priča, uz koju idu i "poštapalice", jer poklazuje spremnost autora da eksperimentiše, i to ne samo formom, već i stilom koji je naizgled običan, miran, ravan, kao da rečenice "stižu iz najudaljenijeg ugla sobe ogromne kubature".
Za iskusnog i afirmisanog pisca poput Bajca "ova tiha proza čitaocu se prikrada zaustavljenog daha, puzeći prolazi kroz njega kao lahor i ostavlja ga zatečenog".
Tražeći pravu reč da definiše ovu prozu Bajac je upotrebio izraz "vazdušasta" i objasnio da je naslov sasvim primeren, jer je "svakako ovo je knjiga o disanju, dakle o životu na dah".
Miketić (1978), inače, po zanimanju stomatolog, odrastao je, kako je kazao Bajac u Gornjem Milanovcu, verovatno, uz sva izdanja "Dečijih novina", zatim je živeo i školovao se u inostranstvu sve do završetka specijalizacije implantologije i oralne hirurgije, da bi sada završavao još i studije literature i komunikacija na Univerzitetu Singidunum u Beogradu.
Pre ovog romana pisao je blog, priče, pesme i povremeno ih objavljivao u časopisima, a uređivao je stručni časopis "Stomatolog".
Za Bajca je motiv da objavi Miketićev roman bio taj što on posmatra Beograd i Srbiju iz ugla generacije koja se neko vreme sklonila iz sredine u kojoj je rođena, da bi se posle petog oktobra vratila nadajući se obećanim promenama.
"On je glas generacije koja je stasala dovoljno rano da živi neki običan, berzbrižni život u izgnanstvu, ali suviše kasno da prestane da se nada istom takvom životu u svojoj zemlji" objasnio je urednik.
Izvršni urednik "Geopoetike" Jasna Novakov Sibinović je podsetila da je ovaj izdavač već objavio knjige Abotove koja je veoma ugledni istoričar, ali je zanimaju isključivo društveni fenomeni i da je "Istorija braka" treći deo trilogije kojoj pripadaju "Istorija ljubavnica" i "Istorija celibata".
Kako je kazala urednica, Abotova je prvo prikupila građu za istoriju "Celibata" i tu je bilo dovoljno građe da se zainteresuje da obradi i temu ljubavnica, a sada braka.
Obe knjige je već objavila "Geopoetika" u ediciji "Intimna istorija" sa značajnim uspehom, jer autorka ume da, uprkos strogo naučnom pristupu, obradi temu na veoma zanimljiv i prijemčiva način tako da je rado čitaju i oni kojima istorija nije posebno "na srcu".
Koliko su njene knjige prave naučne studije, najbolje pokazuje obim napomena (fusnota), indeks imena i odabrana bibliografija.
U podnaslovu "Istorije braka" Abotova je napisala da je "od istopolnih zajednica do ličnih zaveta i vanbračnih zajednica, iznenađujuća raznolikost tradicije".
Kako je objasnila autorka uglavnom se koncentrisala da obradi temu braka u Severnoj Americi, ali se neminovno morala pozabaviti brakom kroz istoriju ljudskog roda u celini.
Najbolji i najsažetiji prikaz ove knjige dao je list "Toronto star" - "lako čitljiv pristup braku i njegovim pratiocima - razvodu, ljubavi, seksu, rasnom pitanju, novcu, venčanjimaa Elizabet Abot u fokus stavlja ekonomsku i društvenu pozadinu braka".
