Izvor: S media, 15.Jan.2010, 00:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri naslova edicije "1001 knjiga"
Edicija "1001 knjiga" koju je pre nešto više od godinu dana pokrenuo "Službeni glasnik" na predlog književnika, prevodioca i poznatog urednika Jovice Aćina, od danas je bogatija za tri nova naslova.
U Klubu-knjižari-galeriji Glasnika predstavljene su knjige "Atelje Alberta Djakometija" Žana Ženea, "Plave sveske" Franca Kafke i "Ogist Roden" Rajnera Marije Rilkea.
Govoreći o knjizi jednog od najvećih pesnika 20.veka Rilkea, posvećenoj umetnosti jednog od najvećih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << skulptora sa kraja 19. i pocetka 20.veka, Rodena, Aćin je istakao da "do danas ova izuzetna poetska studija o delu skulptora nije izgubila ništa od aktuelnosti i originalnosti".
On smatra da ova studija prevazilazi uobičajene analize likovne umetnosti već "vodi čitaoca u dubine kreativnih bujica".
O veoma kratkom tekstu Žan Žene posvećneom drugom velikom vajaru 20.veka koji hronološki dolazi posle Rodena -Djakometiju govorio je prevodilac Milojko Knežević.
On je ispričao da se izmedju 1954. i 1957, švajcarski vajar i slikar italijanskog porekla Djakometi, često vidjao sa piscem Ženeom, koga, tek što je Žan Pol Sartr izbavio iz zatvora.
"Žene je pozirao Djakometiju i tada su nastala četiri crteža i tri slike. Za veliki portret iz 1955. radna seansa trajala je čak 40 dana. Istovremeno, i pisac je radio - nastao je "Atelje Alberta Djakometija", u isti mah esej o umetnosti i o susretu dve samoće, govora i razgovora".
"Ženeova ljubav prema umetniku, kome se divio, pretočena je u tekst za koji je slavni Pablo Pikaso rekao da je najlepša oda umetnosti koja je ikada napisana", primetio je Knežević.
Najveća atrakcija za književne sladokusce je Kafkina knjiga
"Plave sveske" koju je prvi put na srpski preveo Aćin, neosporno najveći znalac Kafkinog života i dela kod nas.
Prema njegovim rečima, Kafkin prijatelj Maks Brod je zabeležio da je u piščevoj ostavštini bilo osam plavih malih svezaka, od vrste koje obično nazivamo „školski rečnici" i sve su bile gotovo ispunjene književnim idejama, odlomcima i aforizmima.
Smatrajući da ti zapisi, iz razdoblja od kraja 1917. do juna 1919, nisu dnevnički komponovani, i s retkim su datiranjima, Brod ih nije uvrstio u svoje izdanje Kafkinih "Dnevnika".
Aćin je objasnio da su u medjuvremenu otvoreni svi arhivi sa Kafkinom literarnom baštinom i sada se sveščice pojavljuju u izvornom kontekstu, onakve, kako ih je pisac ispisivao. Za njega su one bile izuzetno dragoceni vodič kroz piščeva dela nastala posle 1919. jer su tu unete skice, ideje, odlomci onako kako su mu "padali na pamet".
