Izvor: Blic, 20.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri i po godine
Tri i po godine
Već u naslovu navedena je prva zbunjujuća činjenica za bilo koga ko živi ovde, stežući kapke i pritiskajući uši gleda i sluša ono što mu se nudi i ima običaj da čita podatke na omotima albuma. U tako dugom periodu sniman je novi album Del Arno Banda 'Vreme vode' (Automatik) – deluje kao da se neko ozbiljno, promišljeno i veoma profesionalno bavio svojom muzikom, sa idejom da se u javnosti pojavi tek kad stvar bude dovedena do trenutno ostvarivog vrhunca >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i, dakle, potpuno spremna. Na sceni čija jedna strana još uvek jedva preživljava, druga uporno smišlja nove prevare, a ostalima je svejedno, takav potez predstavlja svedočanstvo o retkoj vrsti posvećenosti.
'Posvećenost' zapravo i jeste ključna odrednica onoga što čini Del Arno Band – čija se odavno formirana i pouzdana publika neprestano proširuje – jedan od nekolicine beogradskih sastava koji je pored svoje muzike uspeo da kreira i svoj deo sveta. To je jedini način da se, uprkos obeshrabrujućim okolnostima, obezbedi dostojanstveno trajanje, ispunjeno razmišljanjem, kreacijom, definisanjem i postavljanjem uvek novih, sve daljih ciljeva i stalnim kretanjem ka njihovom ostvarivanju.
'Vreme vode' je album koji bi teško mogao da razočara bilo kog višegodišnjeg saputnika Del Arno Banda, a pri tom sa osmehom vrata svakom novom i nepoznatom ko je spreman da pokuca. U međuvremenu narastao na između deset i petnaest članova (brojanje se odavno više ne isplati), ovaj danas već klasični srpski rege sastav punim jedrima plovi dalje.
Uspelo vađenje
Milica Jakovljević, Mir Jam, 'Ranjeni orao',
režija Alisa Stojanović, produkcija 'Atelje 212'
Jubilernu pedesetogodišnjicu rada 'Atelje 212' nastavlja podsećanjem na najveće uspehe iz tog perioda. Nakon 'Radovana Trećeg' i najavljenog Beketovog 'Godoa', na red je došla i takozvana druga strana. U jednom spisu o 'Ateljeu 212' pored ostalog se može pročitati da je Mira Trailović posegla za ovim delom za učiteljice i zaljubljene i obavezala Dragoslava Mihajlovića Mihiza da uradi dramatizaciju kako bi tadašnjoj publici, koja je bila počela da gunđa, ponudila nešto drugo. Odnosno nešto bliskije od insistiranja na ekseprimentima.
Stoga ponavljanje ovog repertoarskog poteza danas ima karater sličan onome koji kockari zovu vađenje. Međutim, za razliku od njih, 'Ateljeu' je to pošlo za rukom. Ispostavilo se, naime, da je ovo vreme bez čvršćih ideja i tragalačkih nastojanja, pogodno za realizaciju upravo ovakvih, lakih sapunskih pričica i da mu one veoma pogoduju. 'Krila od olova' su romantična, na momente čak patetična komedija o dilemi 'smeju li devojke dopustiti probu pre braka'.
U najnovijoj predstavi 'Ateljea 212' razume se, sve je prevedeno u igru i svojevsrno poigravanje kako sa tematskim slojem (pričom o ljubavnim jadima mlade pravnice nakon propalog braka), tako i njenom intepretacijom. Više od publike, kojoj će biti veoma prijatno, uživali su naime sami glumci. Oni su ono što je (možda) bila dilema jednog vremena, preveli u razlog za igru ostvarenu u toplom, finom i optimalno patetičnom scenkom okruženju Darka Nedeljkovića.
Osim Jelene Đokić u stilizovanoj ulozi naivne kokete, efekne Branke Šelić u ulozi neostvarene dušebrižne tetke, zanimljive uloge realizovali su Svetislav Goncić, Dušanka Stojanović i Nenad Jezdić koji istina, polako posustaje u pronalaženju novih formi (scenske) grubosti. Mesto za glumačku bravuru izborio je Nebojša Ilić u ulozi Safeta, inferiornog mladića iz predgrađa.
