Izvor: Politika, 13.Jul.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri boje crvene
Za svaku od umetnica koje izlažu u Likovnoj galeriji KCB ova boja simbolizuje snažnu izražajnost i to ih povezuje. Interpretacija i kontekst su ono što ih razlikuje
Tri dame i tri različita viđenja crvene – jedne od dominantnijih boja likovnog stvaralaštva kroz istoriju umetnosti. U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda meke skulpture, crteži, objekti i instalacije, svi rađeni u pomenutom koloritu, čije su autorke Božica Rađenović, Vesna Perunović i Olivera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Parlić Karajanković, mogu se videti do 26. jula.
Za svaku umetnicu crvena je boja snažne izražajnosti. I to je ono što ih povezuje. Interpretacija boje i njen kontekst ono su što ih razlikuje. Svaka od njih šalje različitu umetničku poruku. Inicijativa za postavku „Tri boje crvene” potekla je od vajarke Božice Rađenović (Kanada), koja se već izvesno vreme bavi ovom bojom i njenim mogućim čitanjima, a čiji su radovi nastali u protekle dve godine. Ona objašnjava:
– Obično radim serije samo u jednoj boji. Ranije su to bile žuta i plava, sad je crvena. Setite se samo Ticijanove crvene, koja ne može da se zaboravi, kardinali su je, recimo, koristili. Za mene je to boja ranjivosti, boja krvi, ljubavi, ali i mržnje. Meni se dopada zbog dualnosti koju poseduje. Uvek pobuđuje strasti. Dve meke skulpture oponašaju neka poznata dela – Pijetu koja drži mrtvog Hrista i Davida. Na fotografijama sam obučena u obe i oblačila sam ih u performansu. Mišljenja sam da boja može da objedini i razjedini formu, a u ovom slučaju crvena upućuje na beživotnost s jedne i životnost s druge strane.
Vesna Perunović, multimedijalna umetnica, iselila se u Kanadu 1988. godine, kada su radovi iz serije „Projekat dom” i nastali, kao neka vrsta odgovora na sve što se dešavalo u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih. Drvo, metal i crvene niti njena su sredstva izražavanja, kojima ukazuje na nasilje i prolivanje krvi.
– Materijale sam nalazila svuda, uglavnom su bili odbačeni. Rad u centralnom delu galerije zove se „Razdvajanje” i reč je o metalnom krevetu na kojem su razapete crvene niti. Testera na sredini seče ih i simbolizuje potencijal da se niti raznižu i razdvoje. A niti se ipak nekako drže. Iako moje instalacije ukazuju na teške teme i raspad jedne zemlje, one u sebi sadrže neku igru, istraživanje, poigravanje. Sećam se da sam crvene hulahopke, koje sam iskoristila, našla u kineskoj četvrti u Torontu. Boja je intenzivna a materijal rastegljiv i pogodan za manipulaciju, kaže Vesna Perunović.
Za Oliveru Parlić Karajanković, vajarku i profesorku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, crvena simbolizuje potrebu za intenzitetom.
– Radovi koje sam izložila nastavak su serije „Ručni rad”, koja je bila izložena u KCB-u tokom 2008. godine. Crvena ima naglašeno mesto u ovom slučaju. Objekat „Lab” nije bio podstaknut ukazivanjem na protok krvi, kao što možda deluje na prvi pogled. Reč je o kretanju, o horizontalnom i vertikalnom prostiranju, o hemijskim i alhemijskim procesima koji transformišu a koji nastaju u laboratorijskim bočicama. Predmete koristim imajući u vidu njihovo inicijalno značenje, koje može i da se promeni.
M. Dimitrijević
objavljeno: 14.07.2014.
